Beograđaninu zatvorska kazna jer je pomogao napuštenoj mački ?!
Volonteri rade u veoma teškim uslovima jer se na ulici nalazi ogroman broj napuštenih životinja kojima je potrebna pomoć. Kada se pronađu mačići ili bolesna maca, građani su prepušteni sami sebi, iako oni na sebe preuzimaju obavezu svog grada.
Jedne ledene noći tokom zime 2011/2012. ispred Draganovih vrata se pojavila mala crna mačka. Bila je gladna, promrzla i bolesna. Nahranio ju je i pustio je da spava u kutiji ispred vrata, s obzirom da mu je stan već pun spašenih napuštenih životinja. Mački je platio lečenje, kao i brojnim životinjama kojima je dotad pomogao. Ubrzo nakon toga, na vrata mu je zakucala Komunalna policija i napisana je prijava, s obzirom da Odluka o držanju domaćih životinja i kućnih ljubimaca zabranjuje držanje pasa i mačaka u zajedničkim prostorijama, bez obzira što mačka nije njegova niti ju je on uneo u zgradu i bez obzira što član 6. stav 2. Zakona o dobrobiti životinja propisuje obavezu svakog lica da brine o životinjama.
Naš humani sugrađanin našao se u situaciji da može ili da ostane dosledan sebi i kaže da je maca pod njegovom zaštitom ili da slaže da prvi put vidi mačku kad mu je komunalna policija pozvonila na vrata. U tom slučaju, on ne bi bio kažnjen, sigurna sam, ali on nije slagao zbog integriteta svoje ličnosti i zbog straha da se mački nešto ne dogodi.
Sporna je i neusklađenost propisa i nedoslednost sudija i nepostojanje svesti ne samo o dobrobiti životinja nego i o sopstvenoj odgovornosti za stanje u kojem se srpsko društvo nalazi.
Na saslušanju na Prekršajnom sudu, Dragan Stain je postavio sudiji pitanje da li je stariji Krivični zakonik Republike Srbije ili gradski propis, kao i da li se ubistvo životinje, za koje je predviđena zatvorska kazna od godinu dana, može izvršiti nečinjenjem. Da ga je isti komšija koji ga je prijavio jer je pomogao mački prijavio što mačku nije nahranio, utoplio i izlečio i da je ona uginula, da li bi mu se tada sudilo za ubistvo?
Sudija je svakako mogla da nađe osnov da ga osudi, ali problematično je što na primer hordašu koji maltretira i pse i čitavo naselje novčane kazne u iznosu većem od 100 000 dinara nikad nisu preinačene u zatvorsku kaznu, a u tom slučaju to bi imalo efekta, odnosno on bi shvatio da ne sme da radi to što radi. Prekršajni sud ne nalazi za shodno da kažnjava napuštanje pasa koje je uzrok stvaranja ulične populacije i svih pratećih problema i troškova.
Veoma često se suočavamo sa paradoksom - kažnjavaju se ljudi koji pomažu životinjama, a blago se kažnjavaju ili se uopšte ne kažnjavaju osobe koje ubijaju i zlostavljaju životinje, iako od njih preti opasnost za društvo.
Nataša Vukmirović, Ljudi za životinje