Seks, droga i rokenrol - deo drugi

U pitanju je, dakle, prostitutka. Da razjasnimo odmah - ne kurva, nego prostitutka. Kurva je pežorativni srpski naziv za promiskuitetnu žensku osobu ili žensku osobu koja uopšte nije promiskuitetna ali jednostavno neće da se jebe sa tobom, pa moraš nekako to sebi da opravdaš u glavi jer si impotentni punoglavac.

Seks, droga i rokenrol - deo prvi

Koje su brige u vezi sa legalizacijom prostitucije?

Istina, legalizacija prostitucije sa sobom nosi, za razliku od legalizacije droge, mnogo veću opasnost, jer za razliku od drogiranja koje u 99.9999% slučajeva predstavlja svojevoljni izbor pojedinca koji konzumira drogu, ogroman broj muškaraca i žena je na prostituciju primoran i predstavljaju žrtve trgovine ljudima. Da, i muškarci se bave prostitucijom, manje nego žene, ali se ipak bave; mušku prostitutku ćemo zvati „prostitutak“ – ne zato što je to reč koja zapravo postoji, već zato što sam je ja smislio i što je zabavna. Prostitutak. Smešno je.

Elem, kako je ogroman broj onih koji se bave prostitucijom primoran na to, smatra se da bi legalizacijom prostitucije zapravo posao trgovine ljudima i podvođenja i omogućavanja vršenja polnog odnosa i/ili prostitucije (članovi 183. i 184. KZ Srbije) bio olakšan onima koji se time bave. Bez namere da zvučim pretenciozno i protivrečim nekim velikim pravnim autoritetima koji su istakli ovakvo mišljenje, moje mišljenje je da svaka legalizovana aktivnost daje državi veću a ne manju količinu kontrole nad onime što u nju spada, te da bi država na ovaj način mogla da poveća, ali, nažalost, nikada potpuno istrebi nasilno primoravanje na prodavanje seksualnih usluga.

Koje bi bile pozitivne strane legalizacije?

Pa prvo i osnovno, kada, na primer, Rade kamiondžija pokupi krezavu Radmilu na određenoj trasi Ibarske magistrale (molim svakog Radeta i Radmilu da mi oproste), može da bude siguran da je Radmila pre najviše šest meseci bila na sanitarnom i drugim zdravstvenim pregledima, jer inače ne bi mogla da bude tu gde jeste, jer bi je inspekcija i policija oterala i kaznila. Dalje, svoju ženu kod kuće neće morati da laže kako je sifilis ili gonoreju pokupio preko WC šolje u kafani, jer svi znamo kako su te wc šolje prljave i kako se bolesti ove vrste prenose. Takođe, ako se zaljubi, ne mora da brine šta će Radmila sutra kad zanemoća, jer ona plaća porez i doprinose od zarade koju ostvari, te će u penziju oslobođena brige o tome šta će kada joj jedini resurs koji u životu koristi da bi preživela zapravo propadne. Naravno, trebalo bi ustanoviti određene zone slobodne za prostituciju i „privođenje“ prostitutki koje bi bile legalne za prostituciju, odnosno na kojima bi kretanje, javno reklamiranje, podvođenje (ukoliko rade za nekog velikog preduzetnika) prostitutki bilo dozvoljeno. Na ovaj način možete pouzdano znati da svaka prostitutka koja „operiše“ izvan ovih zona operiše ilegalno te bi to bio signal vlastima da je u pitanju nelegalno bavljenje ovim aktivnostima i da postojie osnovi sumnje da se radi o slučaju trgovine ljudima i nasilnom podvođenju i primoravanju na prostituciju. Naravno, tu je i slivanje novca u budžet i manje opterećenje policije i drugih bezbednosnih službi na otkrivanju i prevenciji ovih dela. Po mom mišljenju, bavljenje prostitucijom bi trebalo da postane legalno od osamnaeste godine, korišćenje usluga od šesnaeste.

Trenutna realnost?

Mnogo žena (i određeni broj muškaraca) se jebe za pare. Mnogo. I to maltene javno. Pa pogledajte samo ove što ih nazivate starletama, estradnim umetnicama kao i veliki broj „manekenki“. Ove prve ne znaju ni same šta znači biti starleta ove druge ne znaju ništa o tome šta znači biti estradna umetnica, a ove treće od manekenstva su videle modnu pistu na izboru za mis borbi bikova u Glamoču u Republici Srpskoj. Ali se zato uvek slučajno „zaljubljuju“ i nalaze u društvu kriminalaca (ono što mediji u Srbiji vole da zovu „kontroverzni biznismen“) i drugih bogatih ljudi. Njihovo pojavljivanje u emisijama, rijalitijima i drugim programima je praktično samo legalna reklama za prostituciju koja kaže „dobićeš ovo što vidiš ako imaš čime da platiš i dobiće onaj ko ponudi najviše“. To svi znaju, samo o tome iz nekog razloga retko ko govori javno. Takođe „obična“ prostitucija je veoma raširena. To znaju svi. Znaju ali odlučuju da se prave ludi. Prostituke se kažnjavaju zatvorom do mesec dana i novčanom kažnom, korisnici usluga se ne kažnjavaju, ali sama činjenica da su vas uhvatili u podvođenju prostituke je ponižavajuća i stresna, a makroi i oni koji podvode se kažnjavaju kaznom do 10 godina zatvora. Kakva glupost. Osim ovo za makroe i nasilne podvoditelje. To je realno. Takođe, fenomen „AGENCIJE ZA POSLOVNU PRATNJU“. Ma koga vi zajebavate?

Šta raditi?

Kao što rekoh – svako ima pravo, kada stekne mentalnu i fizičku zrelost, dakle sa 18 godina po našem zakonu, da odluči šta će raditi sa sobom i sa svojim telom. Ako neko smatra da mu/joj je najbolji put da prodaje svoje telo zarad novca, ako to želi, ako ispuni sve uslove (sanitarne, zdravstvene, poreske i ostale) pod kojim izgovorom se država opet nalazi tu da nekome brani da sa svojim telom radi nešto što predstavlja isključivo njen ili njegov izbor? Država bi trebalo što manje da zadire u privatnu i intimnu sferu na ovaj način i umesto da nas brani od „zla unutar nas samih“ bi trebalo da počne da se bavi sobom i svojim oporavkom. Pre svega moralnim i ekonomskim. I ne, legalizacija prostitucije nije sunovrat morala. Mnogo veći sunovrat morala su vam Farma, Veliki Brat, Prvi Dnevnik, Kurir, Blic i td. Nije ni njegovo jačanje, naravno, jednostavno što se „moralne“ strane tiče – legalizacija predstavlja faktor koji na moralnost ne utiče. Oni koji je vide kao lošu, uvek će je videti takvom i obrnuto. Prostitucije je oduvek bilo i uvek će je biti i ne zove se za džabe „najstariji zanat“. Legalizacija prostitucije je prihvatanje još jedne životne realnosti, njeno stavljanje u određene relativno kontrolisane uslove i izvlačenje najviše dobrobiti za državu i one koji se njome bave kao i skidanje stigme sa onih koji ove usluge koriste kao da rade nešto loše i pogrešno.

I za kraj, Slavica kaže – kad „nje“ ne bude (verovatno je otišla na odmor) preporuči je (za sledeći put), što ćeš i uraditi ako si prava koleginica!

Zdrava konkurencija, kolegijalnost i fer-plej!

*Ni na koji način ne sugerišem da je pesma Slavice Ćukteraš posvećena prostituciji niti to mislim. Ovim tekstom ne pokušavam da sugerišem niti sam mišljenja da je pomenuta pevačica na bilo koji način uključena u bilo koju aktivnost koja je u njemu spomenuta, već je tekst pesme pogodan za predstavljanje onoga o čemu sam pisao, te se njoj, njenim bližnjima i obožavaocima unapred izvinjavam ako su na bilo koji način pogrešno shvatili korišćenje njenog dela u stvaranju ovog teksta. Hvala na razumevanju.

Autor

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.