Srbija, standard: Prosečna porodica za hranu ima 247 dinara dnevno!
U "dnevni budžet" može da se uklopi pola vekne hleba - 24 dinara, pola litre jogurta - 45 dinara, 300 grama najjeftinijeg mesa sa kostima, koje staje oko 120 dinara, po pola kilograma krompira i jabuka, za koje je potrebno oko 100 dinara, pišu "Novosti".
Zvanični podaci pokazuju da tročlano domaćinstvo u Srbiji ukupno mesečno prihoduje (plata, penzija i ostali "dodaci") u proseku oko 52.000 dinara, a na hranu i bezalkoholna pića potroši 22.724 dinara, ili 43,9 odsto.
To znači da na ishranu jednog člana porodice mesečno trošimo ukupno 7.424 dinara, a dalja matematika je jasna. Kada se ta brojka podeli na 30 dana, dobija se iznos koliko košta i kutija boljih cigareta.
Po novoj metodologiji računanja, prosečna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo u Srbiji u maju iznosila je oko 64.000 dinara. U novoj prosečnoj potrošačkoj korpi, umesto 49 artikala sada se nalazi 75 proizvoda. Šaroliki sadržaj ove korpe, međutim, sigurno nije dovoljan za normalan život, pa se nameće pitanje da li je prosečna potrošačka korpa zaista i realan pokazatelj o tome koliko nam novca u proseku treba za osnovne životne troškove.
Na primer, član prosečnog tročlanog domaćinstva po toj računici mesečno troši svega 230 grama junećeg mesa, ili 8,8 kilograma hleba, 160 grama limuna, po 100 grama kajmaka i kačkavalja... Ili, samo 5,5 litara mleka, što, kada se "prevede" na dnevne količine, nije ni puna šolja ovog napitka.
Tako se računa da tročlana familija mesečno potroši tri kilograma sira ili 300 grama dnevno, a svaki član može da računa na samo čašu jogurta, jer sme da popije samo 0,7 decilitara. Mesečno na raspolaganju imaju kilogram čajne kobasice, što znači oko 10 grama po članu dnevno ili 40 grama svinjetine.
Stručnjaci ne veruju u podatke zvanične statistike, koji kažu da prosečno tročlano domaćinstvo u Srbiji može da se prehrani sa dvadesetak hiljada dinara.
"Podatak da nam na hranu ode 44 odsto prosečnog kućnog budžeta govori sve. U Srbiji se kupuje sve manji broj proizvoda, samo ono što je neophodno za preživljavanje. S druge strane, kupujemo manje kvalitetnu hranu, jer za bolji kvalitet većina u Srbiji nema para", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.