Sok mog detinjstva: Sirup od višanja

Kod kuće je bila druga priča. Nije me bilo baš lako ubediti da pijem sokove, ali je višnja i dalje bila moj favorit.

Onda dolazimo do onog dela gde su se svi trudili da se zdravo i prirodno hranimo i pijemo zdrave sokove. Ovo je recept moje bake koja je maksimalno izbegavala sve vrste "hemije".

Imali smo naše višnje tako da je to u startu bio zdrav proizvod jer ih nisu prskali. Na kilogram višanja stavljala je baka 800 gr šećera. To je vezivala krpom ili sa dva sloja gaze i ostavljala da odstoji tri dana na toplom mestu (najčešće u kuhinji), a onda cedila i kuvala na srednje jakoj vatri. Tokom kuvanja se skida pena, a i danas se tačno sećam kako je to izgledalo. Crveni, tačnije roze mehurići koji su se sakupljali na vrhu šerpe i koje je ona polako skidala velikom kašikom.

Kada je sirup gotov skidala ga je sa vatre, hladila, a odna stavljala u staklene flaše koje su morale dobro biti zatvorene.

Iskrena da budem, ove godine sam prvi put sama napravila sok po bakinom receptu. Nije loš, ali nije dobar kao bakin. Ipak, ima vremena. Ja sam tek počela. naučiću.

Živeli 🙂