Vegetarijanska hrana rešenje za glad u svetu

Čak i smanjenje proizvodnje hrane za stoku moglo bi da poveća poljoprivrednu efikasnost i donese hranu na sto milionima ljudi, pokazala je studija.

“Otrkili smo da bi mnogo hrane sa već zasejanih uslova moglo da se ravnomerno rasporedi po svetu, a da to i ne osetimo”
, kaže Emili Kesidi, vođa istraživanja objavljenog u Environmental Research Letters.

“U zavisnosti od toga koji farmeri i potrošači budu bili spremni na promenu sadašnjeg stanja, postojeći usevi bi mogli da nahrane milione ili čak miliijarde ljudi više”
.

Potražnja za usevima trebalo bi da se udvostruči do 2050. godine zbog rasta stanovništva i povećavanja konzumacije mesa.

Meso uzima veliki danak, jer je potrebno 30 kalorija iz biljaka kako bi se proizvela samo jedna kalorija mesa.

Uz to, zemlja se sve češće koristi za sirovine potrebne za proizvodnju biogoriva, a ne proizvonju hrane.

Kesidi i njene kolege mapirali su i proširili produktivnost 41 velikog useva između 1997. i 2003. prilagođavajući brojke uvoza i izvoz.

Istraživači su pretpostavili da je čoveku potrebno oko 2.700 kcal dnevno, dok životinje nisu obuhvaćene studijom.

Otkrili su da samo 12 odsto od kalorija koje nosi jedan usev za ishranu stoke potroši čovek.

Svega 55 odsto kalorija sauseva širom sveta direktno hrani ljude.

Samo američka poljoprivreda bi promenom namene useva mogla da nahrani još milijardu ljudi.

Isto je moglo da se primeni, čak i kad su u obzir uzete čovekove potrebe za proteinima. Naime, od svih biljnih proteina koji se proizvedu, svega 49 odsto završi na čovekovoj trpezi.

Istraživanje je pratilo alokaciju kalorija sa useva u četiri zemlje – Indiji, Kini, Brazilu i SAD. Otkrili su da u Indiji 90 odsto proizvedenih biljaka hrani ljude, dok je u sledeće tri alokacija sledeća: 58 odsto, 45 odsto i 27 odsto.

Takođe, kada bi se prebacilo težište sa proizvodnje govedine, na uzgoj svinja i pilića, moglo bi da se nahrani još 357 miliona ljudi, a prelazak na vegetarijansku ishranu mogao bi da nahrani još 815 miliona ljudi.

Istraživali ističu da njihova namera nije bila davanje nutricionističkih preporuka, nego ukazivanje na mogućnosti sveta da nahrani sve ljude.

Oni kažu da čovek u potpunosti može da ispuni potrebu za proteinima biljnom hranom, ali da je za to potrebna i promena direktno na njivama. Treba, dakle, povećati proizvodnju mahunarki, koje su bogate proteinima.

“Dobre vesti su da mi već proizvodimo dovoljno kalorija da nahranimo nekoliko milijardi ljudi više”, kaže Kesidi.

“Kako naša planeta postaje sve pretrpanija i trpimo razne pošasti poput suša i parazita, možemo pronaći način da efikasnije iskoristimo zemlju koju imamo”, dodaje ona.

Izvor: B92, ScienceNews

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.