Ostavljeni na cedilu: Ustav koči lečenje u inostranstvu
Uprkos najavama i obećanjima, Pravilnik o lečenju dece u inostranstvu neće biti izmenjen. Zakon o zabrani diskriminacije i odluka Ustavnog suda ne dozvoljavaju izmene koje bi omogućile deci transplantaciju organa u inostranstvu o trošku države.
Ministarstvo zdravlja i RFZO kao jedino rešenje vide izmenu zakona, uprkos tome što najmanje sedmoro mališana u ovom trenutku čeka transplantaciju.
Medicinska etika nalaže da se pacijentu kaže istina, a zakon ne dozvoljava nedoumice. Unošenje izmena u postojeći pravilnik direktno bi prekršilo zakon smatraju nadležni.
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović je na okruglom stolu RFZO-a izjavila da će uskoro stručnjaci iz Beča i Berlina u Srbiji pregledati zdravstveno najugroženiju decu, nakon čega će biti doneta odluka o načinu i mestu lečenja, ali da je trenutno nemoguće menjati pravilnik o lečenju u inostranstvu o trošku države.
"Skupština može da promeni zakon nakon čega mi možemo da menjamo pravilnik. Zakon o diskriminaciji brani grupisanje po medicinskim dijagnozama. Pravilnik u kome bi se reklo šaljemo decu do 18 godina na transplantaciju nije u skladu sa tim zakonom", rekla je Đukić Dejanovićeva na skupu u RFZO-u.
Članom 21. Ustava Republike Srbije izričito je propisana zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu starosti, tako da bi svako pravljenje razlike osiguranih lica na decu i odrasle bilo suprotno ovoj odredbi
Članovima 4, 6, 23 i 27 Zakona o zabrani diskriminacije propisano je da su svi jednaki i uživaju jednaku pravnu zaštitu bez obzira na lična svojstva, kao i da je zabranjena svaka diskriminacija na osnovu starosnog doba, odnosno da stari imaju prava na jednak pristup i zaštitu od uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i drugih usluga
Članom 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda proklamovano je da se uvažavanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji obezbeđuje bez diskriminacije po bilo kom osnovu (među kojima je "drugi status", koji može biti i starosno doba)
Direktor RFZO-a Momčilo Babić je istakao da su izmene Pravilnika o lečenju u inostranstvu u suprotovnosti i sa odlukom Ustavnog suda po kojoj se davanje leka ne može ograničiti uzrastom i naveo da je na Skupštini da usvoji izmene propisa, a da će fond sprovoditi odluke Skupštine.
“To je stvarno suvoparno kada govorimo o sudbinama, i ja ne bih da se shvatim kao neko ko ne saoseća sa roditeljima i pacijentima, i ne mislim da je bilo ko od nas ovde manje ili više razložan i emotivan”, navela je ministarka i dodala da “Narodna skupština ima mogućnost da promeni zakon i svaki poslanik može biti podnosilac zakonskog akta”.
Ministarka zdravlja ranije je za B92 navela da "rešenja za jednokratnu upotrebu nisu dobra" i da se u rešavanju ovog moraju uzeti u obzir sva "etička, stručna i formalno-pravna pitanja".
Pravna ograničenja i prepreke za dopunu Pravilnika uvođenjem indikacije "transplantacija srca osiguranih lica do 18 godina života" danas su i objavljena na okruglom stolu, posle kog nije bilo zaključaka o slanju obolele dece na transplantaciju.
Ukazano je da bi takve izmene predstavljale starosnu diskriminaciju i da bi se to onda kosilo i sa Ustavom i sa nekim važećim zakonima.
"Ministarstvo i RFZO prekršili obećanje"
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za zdravstvo Dušan Milisavljević, međutim, tvrdi da su Ministarstvo zdravlja i RFZO prekršili obećanje koje su dali, da će država preuzeti odgovornost za lečenje dece u inostranstvu.
“Šta je poruka sa ovog današnjeg sastanka? Ja nisam čuo poruku sem da država neće prihvatiti brigu o lečenju te dece. Demantujte me i recite šta će mala Anita Balaž da radi? Njoj su ne meseci, njoj su dani u pitanju”, podsetio je Milisavljević
“Kao predsednik Odbora sam zakazivao sastanke, doneli smo odluke, sada molim, čuli ste me da molim. Ja ne mogu da pretim, da krenem da štrajkujem glađu sa tim roditeljima. A šta da radimo? Da sednem na stiropor sa tom majkom i vapim za pomoć. Ali ja sad sedim sa njima. Ako me sada ne čuju sigurno me neće čuti i kada sednem da štrajkujem”, naveo je on.
"Izmena tog dela u pravilniku je u našoj sporoj administraciji posao od maksimalno 12 dana. Ne smeju ekonomski parametri da se uzimaju u obzir kad se govori o lečenju dece, ma kolika da je šansa da im se produži život", istakao je on.
Milisavljević je naveo da su Ministarstvo zdravlja i RFZO povredili rad Skupštine jer nisu uradili to što su obećali, a naveo je i da zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da ukoliko lečenje nije moguće u Srbiji pacijent treba da se uputi tamo gde je to moguće.
Predstavnici RFZO, međutim, tvrde da su jasno ograničena prava pacijenata po tom članu zakona.
"Novac ne sme da bude problem"
Direktor Urgentnog centa Zlatibor Lončar je istakao da za lečenje dece, odnosno transplantaciju organa kod mališana ne sme novac da bude problem i upitao kako je moguće da tajkun za jedno popodne sakupi novac za kauciju, a da cela Srbija mesecima skuplja za transplanataciju srca osmogodišnjoj devojčici.
"Znači novac nije problem... Predlažem da prvo rešimo najhitnije slučajeve ad hok, a da nakon toga prepisujemo zakone od iskusnijih", rekao je on.
Lončar je rekao da Univerzitetska dečija bolnica u Tiršovoj i Institut za majku i dete u ovom trenutku pripremaju neophodnu dokumentaciju za dvanaestoro najugorženije dece koju će sledeće nedelje u Beogradu pregledati stručnjaci iz inostranstva.
“Dolazi konzilijum iz Brisela i konzilijum sa AKHA klinike u Beču. Dođu, pogledaju šta smo spremili, a spremili smo po svim standardima, kažu - ovo možemo da uradimo u vašim uslovima, ljudi, ovo ne možemo da uradimo, ovo se radi tu i tu, i košta toliko i toliko”, naveo je on.
"Pet svetlosnih godina od Eurotransplanta"
Stručnjaci su na današnjem skupu ocenili da bi otvaranje centra za transplantaciju u Srbiji imalo smisla ukoliko bi se radilo bar deset transplantacija godišnje, a da se po statistici, na oko sedam miliona stanovnika, godišnje urade tri transplantacije.
Predsednik Stručnog tima za unapređenje transplantacije u Srbiji Dušan Šćepanović, koji je i sam bio podvrgnut transplantaciji srca, kazao je da transplantacija srca kod dece u Srbiji ne može da se radi pre svega jer nema organa koji bi bili donirani i da je osnovno izmeniti zakone u toj oblasti.
On je predložio da se građani zakonom obavežu da se izjasne da li su donori ili ne, ili da se izjasne da će to umesti njih nakon njihove smrti uraditi članovi porodice.
“Znači, nema kao što je pisalo u nekim novinama da će sad neko nekoga da juri i skida organe. Non donor - ja potpisujem da neću, donor - ja potpisujem hoću, treće - porodica se pita ako nema, ali porodica ne može da menja želju. Jednom data saglasnost porodice više ne može da se povuče. To predlažemo u zakonu. Ako građani tako neće onda neka umiru. Ja moram da budem vrlo grub jer sam sve to preživeo”, naveo je on.
Šćepanović je ocenio i da je Srbija udaljena "pet svetlosnih godina" od članstva u Eurotransplantu i predložio osnivanje Srbijatransplanta.
On je u jednom trenutku dvoipočasovnu raspravu o lečenju u inostranstvu doveo u politički kontekst i naveo da su posle 5. oktobra i promena "najureni najbolji ljudi u zdravstvu, a dovedeni politikanti".
Najavljenim izmenama trebalo je da bude omogućeno najmlađim pacijentima da se o trošku države leče u inostranstvu, a predviđena je mogućnost transplantacije srca za decu do 18 godina u inostranstvu i angažovanja stranaca u zdravstvenim ustanovama u Srbiji.