29. avgust

1189 – Dubrovnik je sklopio ugovor sa bosanskim banom Kulinom kojim se Dubrovčanima daje sloboda trgovanja u Bosni bez ikakvih ograničenja i nameta. Ugovor je jedan od najstarijih sačuvanih dokumenata u regionu.

1521 – Turci su pod komandom sultana Sulejmana II Veličanstvenog osvojili Beograd i proglasili ga za sedište Smederevskog sandžaka. Beograd je postao pogranična tvrđava iz koje je turska vojska napadala Ugarsku i Austriju.

1526 – U bici kod Mohača turska vojska pod komandom Sulejmana II Veličanstvenog pobedila je trupe mađarskog kralja Ludvika II, koji se prilikom povlačenja utopio u reci. Ugarska država se raspala na tri dela: jedan je potpao pod Turke, drugim je zavladao ugarski vladar Ivan Zapolja, a treći je došao pod vlast Habsburga, koji su nakon Zapoljine smrti 1540. preuzeli ugarski presto.

1619 – Rođen je francuski državnik Žan Batist Kolber, ministar finansija kralja Luja XIV od 1661, koji je merkantilističkom politikom učinio Francusku evropskom privrednom silom.

1632 – Rođen je engleski filozof Džon Lok, jedan od utemeljivača empirizma i liberalističke filozofije, čije je delo presudno uticalo na razvoj evropske filozofske i društveno-političke misli ( “Ogled o ljudskom razumu”, “Pisma o toleranciji”, “Dve rasprave o vladi”, “Vaspitanje”).

1756 – Napadom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II je otpočeo Sedmogodišnji rat, prvi oružani sukob svih evropskih sila koji se potom preneo na ratišta u Aziji i Severnoj Americi. Završen je 10. februara 1763. mirom u Parizu.

1820 – U Oportu u Portugaliji je počela građanska revolucija koja je prisilila kralja Žoaoa VI da 1821. donese liberalni ustav, kojim su ukinuti inkvizicija i privilegije feudalaca.

1825 – Portugalija je priznala nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I.

1842 – Završen je prvi Opijumski rat između Kine i Velike Britanije sporazumom o miru u Nankingu, prema kojem je Kina morala da otvori svoje luke za evropsku trgovinu pod eksteritorijalnom režimu, a Hong Kong da prepusti Britancima.

1871 – Rođen je francuski državnik Alber Lebren, predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nacističke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je prisiljen da vlast preda marionetskoj vladi maršala Anrija Filipa Petena.

1885 – Nemački inženjer Gotlib Dajmler patentirao je prvi motocikl.

1915 – Rođena je švedska glumica Ingrid Bergman, koja je svetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Dobitnik je tri Oskara za filmove – “Plinsko svetlo”, “Anastasija” i “Kazablanka”.

1943 – U pobuni protiv nemačke okupacije Danska je u Drugom svetskom ratu potopila svoju flotu od 30 ratnih brodova i nekoliko podmornica.

1944 – Na zahtev izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije kralj Petar II Karađorđević posebnim ukazom oduzeo je komandu generalu Draži Mihajloviću i pozvao vojsku da se stavi pod komandu Josipa Broza Tita. Kraljeva odluka objavljena je preko radija 12. septembra.

1945 – Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala počele su u Drugom svetskom ratu iskrcavanje na tlo poraženog Japana.

1949 – ŠSR je u tajnosti izveo prvu eksploziju atomske bombe. Vest o tome objavile su 22. septembra SAD, Velika Britanija i Kanada.

1960 – Jordanski premijer Haza el Madžali poginuo je u eksploziji podmetnute bombe sa još 10 ljudi, za šta su optuženi teroristi iz Sirije.

1965 – Američki vasionski brod “Džemini V”, sa astronautima Gordonom Kuperom i Čarlsom Konradom spustili su se u Atlantik nakon rekordnih osam dana provedenih u žemljinoj orbiti.

1975 – Umro je irski državnik Emon de Valera (Eamon), učesnik irskog ustanka 1916, jedan od lidera Šin Fejna. Kao premijer (1937-48) rešio je sporazumno mnoga sporna ekonomska, politička i vojna pitanja. Predsednik Republike Irske bio je od 1959. do 1973.

1978 – Predsednik CK kineske Komunističke partije Hua Kuo-Feng posetio je Rumuniju, Jugoslaviju i Iran. To je označilo prekid izolacije Kine iz međunarodnih aktivnosti, koja je počela odlukom o “kulturnoj revoluciji” u toj zemlji u avgustu 1966.

1991 – Sovjetski parlament je suspendovao Komunističku partiju i zamrzao njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara (19-22. avgusta).

1995 – Pod snažnim međunarodnim pritiskom, rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije koja će učestvovati u mirovnom procesu u Bosni, a predsednik Srbije Slobodan Milošević ovlašćen je da pregovara u ime cele delegacije.

1996 – Ruski avion “Tupoljev 154”, koji je prevozio rudare na udaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. U toj najtežoj avionskoj nesreći na norveškom tlu poginuli su svi putnici i članovi posade (141).

1997 – Ubistvo 300 ljudi u jednom alžirskom selu jedno je od najgorih krvoprolića koje su izvršili islamisti u toj zemlji.

1999 – Stanovnici Istočnog Timora su, uprkos strahu od nasilja, izašli na istorijski referendum, na kojem se 99 odsto izjasnilo za odvajanje od Indonezije.

2001 – Vrhovni sud SAD osudio je trojicu direktora jedne elektronske firme iz okruga Marin (Kalifornija) za ilegalnu prodaju opreme Indiji, koju bi ona mogla upotrebiti za pravljenje nuklearnog oružja.

2003 – U eksploziji automobila bombe ispred džamije Imam Ali u iračkom gradu Nadžafu poginulo je najmanje 80 osoba, među kojima i lider muslimanskih šiita, ajatolah Mohamed Bakir al-Hakim.

2003 – U Francuskoj je u prve dve nedelje avgusta, tokom talasa velikih vrućina umrlo 11.435 osoba. Od velikih vrućina koje su zahvatile Evropu tog meseca umrlo je blizu 20.000 ljudi.

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.