fbpx

Srbija još otplaćuje ono što je Kosovo već prodalo

Od 1999. godine imovina države Srbije na Kosovu i Metohiji, građana koji nisu Albanci i kompanija iz centralne Srbije i Pokrajine Vojvodine se rasprodaje. Na svaku novu vest da vlast u Prištini namerava da „utopi” još nešto što joj ne pripada, a nalazi se na teritoriji koju kontroliše usledila bi uobičajena rečenica nekog zvaničnika u Beogradu: „Srbija će se boriti za svoja prava i svoje vlasništvo na Kosmetu.”

Srbija je preuzela 858 miliona evra duga Kosovastranim poveriocima i još ga otplaćuje. Tim parama građene su termoelektrane, rudnici, fabrike, putevi, akumulacije za snabdevanje gradova vodom i navodnjavanje, među njima i sistem „Ibar–Lepenac”, sa hidroelektranom i akumulacijom „Gazivode”.

Vrednost nepokretnosti na koje pravo polaže Srbija na Kosovu procenjena je na oko 220 milijardi dolara, ali njen pretežan deo je privatizovan. U 95 odsto slučajeva novi vlasnici su Albanci. Među strancima – Turci. Pred očima ključnih činilaca u međunarodnoj zajednici od rasprodaje zatečenog vlast u Prištini je do polovine prošle godine inkasirala oko 600 miliona evra.

Vrednost imovine oko 1.500 do sada privatizovanih srpskih firmi na KiM procenjuje se na više od 1,5 milijardi dolara“, izjavio je direktor Biroa za regionalnu saradnju u PKS Milivoje Miletić. „Ostala su uglavnom preduzeća u sredinama gde je većinsko srpsko stanovništvo. Ta imovina vredi, prema nekim procenama, oko dve milijarde evra.

Na pitanje – šta sada država može da učini, Miletić odgovara da treba da zahteva od relevantnih međunarodnih institucija da se taj proces jednostavno poništi i uvaže legitimni interesi poverilaca koji su učestvovali u stvaranju te imovine.

Fond za razvoj Posredstvom jugoslovenskog Fonda za kreditiranje bržeg razvoja nedovoljno razvijenih područja i autonomnih pokrajina, u periodu 1966–1990. na Kosovo je usmereno oko 4,37milijardi dolara. Srbija je uložila oko 1,75 milijardi dolara. Iz Fonda za podsticanje razvoja SAP Kosova u toku 1990. i 1991. prikupljena su sredstva u iznosu od 150,5 miliona dolara.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin rekao je nedavno da će posle prvog briselskog sporazuma, proces daljeg pregovaranja regulisati svaku stavku u životu na KiM.

Prve na redu biće teme u vezi sa Crkvom i kulturom, imovinom i ekonomijom“, rekao je Vulin i naglasio da „Srbija neće priznati monoetničke privatizacije, jer nacionalni ključ i ekonomija ne idu zajedno”.

Predviđeno je da Zajednica srpskih opština ima svoju imovinu, zbog čega mora da se utvrdi šta pripada Srbiji, a šta će od toga Srbija preneti na Zajednicu“, rekao je Vulin.

Državi predstoje aktivnosti na zaštiti imovine ili obeštećenju, kao i utvrđivanje pred kojim sudovima treba da se bori da bi povratila ono što joj pripada“, naglasio je Vulin.

Iako se, kako je zvanično rečeno, ponovo razmatraju spiskovi srpske imovine na KiM, preduzećaizcentralneSrbijenaKosmetuimaju 1.218 objekata, a iz Vojvodine 14. Samo PTT je vlasnik 130 objekata, ŽTP 55, EPS 18 i „Srbijašume” 45. „Lolakorporacija” jeizgradilakapaciteteuZubinomPotoku, Lešku, ŠtrpcuiVitini, a „Termovent” izTemerina u Orahovcu i Lipljanu. „Zelengora” je podigla pogone u Suvoj Reci, „Minel” u Prištini, Kosovskoj Mitrovici i Klini, „Koka-Kola” u Lipljanu, a „Goša” u Gnjilanu.

U toj grupi je i fabrika vranjskog „Jumka” u Kosovom Polju. PKB korporacija ima 12 svojih preduzeća na Kosovu i Metohiji, među kojima su Pećka pivara, „Kosovo vino”, „Orvin” i „Metohija vino” – firme koje su PKB-u pripojene 1992. godine.

U tri decenije, od 1961. do 1990. godine, u Kosovo je uloženo oko 17 milijardi dolara, a mnoga preduzeća su svoje investicije realizovala preko nekadašnjih samoupravnih sporazuma o udruživanju u Pokrajini. Među njima su „Generaleksport”, „Minel”, „Prva iskra”, „21. maj” Beograd, „Centroprom”, „Bambi”...

Razvoj Kosmeta finansiran je iz Saveznog fonda za razvoj nerazvijenih, kao i iz Pokrajinskog fonda za razvoj, koji je od 1992. godine nasledio Fond za razvoj Republike Srbije. Od 1997. godine tu funkciju je preuzela Direkcija za razvoj Kosmeta, sa sedištem u Prištini. Fond za razvoj poseduje i akcije kao trajni ulog u 163 preduzeća na Kosovu gde u najvećem broju slučajeva ima vlasništvo na više od 51 odsto kapitala, o čemu je obaveštena Kosovska poverilačka agencija. Kosovska poverilačka agencija pokretala je više puta privatizaciju nad „Ineks ski-centrom” na Brezovici, iako je on deo beogradskog preduzeća „Ineks hoteli”, što je u suprotnosti sa priznatim međunarodnim standardima.

Boris Begović, profesor ekonomskog fakulteta i član delegacije Srpskog pregovaračkog tima na razgovorima 2006. i 2007. u Beču o statusu Kosova i Metohije, smatra da su pitanja imovine i potraživanja nezaobilazna.

Ako je reč o političkim pregovorima, koji treba da reše status Kosmeta, pitanje imovine ne može da se zaobiđe“, rekao je Begović za naš list. „Bez pregovora o imovini, spoljnom dugu, o nasleđenim obavezama i o potraživanjima bilo koje vrste, nema pravih pregovora.

Takozvani razgovori o praktičnim pitanjima za Begovića su „bacanje prašine u oči”, odnosno zamagljivanje suštine.

O „praktičnim pitanjima” mogu da razgovaraju privatna lica. Ovde je reč o političkim pregovorima“, izričit je Begović.

Izvor: Politika

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.