Do kraja godine lista profesionalnih oboljenja

Svega 20 radnika je u Srbiji prošle godine dobilo potvrdu da boluju od nekog profesionalnog oboljenja, što je najbolji dokaz da se bolesti čije se posledice po zdravlje dovode u direktnu vezu sa obavljanjem nekog posla, kod nas niti leče, niti pravilno evidentiraju. Sa druge strane, očigledno je da se danas tako teško dolazi do sigurnog posla, pa i kada uslovi na radnom mestu ozbiljno narušavaju zdravlje, radnici često ćute i trpe.

Da u ovoj oblasti nešto promeni zapalo je profesoru Medicinskog fakulteta i specijalisti sa Instituta za medicinu rada dr Petru Bulatu, koji je rukovodilac projekta kojim treba da se postave dijagnostički kriterijumi za utvrđivanje profesionalnih oboljenja. On najavljuje da bi do kraja godine, ipak, mogli da dobijemo novu listu profesionalnih oboljenja.

U razvijenim zemljama na milion stanovnika prijavljuje se od 15 do 20 obolelih od profesionalnih bolesti, a kod nas je broj prijavljenih očigledno nerealan. Zašto se profesionalna oboljenja teško prepoznaju?

„U Srbiji se godišnje evidentira najmanje 4.000 novih slučajeva raka pluća. Po svetskim statistikama, a koje bi trebalo da važe i za nas, sedam odsto tih maligniteta prouzrokovano je štetnim agensima na radnom mestu. To znači da bi i u Srbiji svake godine trebalo da otkrijemo da je oko 280 slučajeva raka pluća direktno povezano sa radnim mestom i da su to profesionalna oboljenja, ali mi već godinama nemamo nijedan tako evidentiran slučaj“, navodi dr Bulat.

Doktor koji je dijagnostikovao karcinom pluća, odmah počinje da razmišlja o terapiji, operacijama, zračenjima, malo nade…

„Lekari u ovim slučajevima ne razmišljaju da li pred sobom imaju profesionalno oboljenje. Dijagnozom da je reč o profesionalnom oboljenju taj pacijent ne dobija ništa u smislu lečenja, ali bi on i njegovi naslednici dobili novčano obeštećenje. Takođe, posle smrti takvog pacijenta, naslednicima sleduje penzija, kao da je ispunio uslove za starosnu penziju“, kaže dr Bulat.

Naš sagovornik primećuje da je broj obolelih od profesionalnih oboljenja drastično opao i zbog neregulisanih zakonskih akata, jer sada se i definicija i kriterijumi određuju u nekoliko različitih zakona, pa se i to mora ispraviti. Takođe, radi se i na promeni liste profesionalnih oboljenja. Dr Bulat kaže da sada imamo 56 bolesti na listi, ali će na njoj posle sužavanja, jer su izbačene neke bolesti koje kod nas ne postoje – ostati 48 bolesti. Postoji i ideja da se usvoji evropska lista sa 62 oboljenja, što je evropski propis, da ne bi, kada uđemo u Evropsku uniju, pravili novu listu.

Iako bi mnoge kasirke, učiteljice, bankarske službenice ili novinari mogli da se požale kako su „izgubili zdravlje” radeći svoj posao, dr Bulat objašnjava kako se njihove zdravstvene tegobe ipak ne bi mogle podvesti pod odrednicu profesionalnih oboljenja.

„Sada imamo zatvorenu listu profesionalnih bolesti, pa se tako samo bolesti koje se nalaze na njoj vode kao profesionalne. Pomenuta zanimanja se ne nalaze na toj listi, ali to su bolesti u vezi sa radom, koje su ne neki način, ali ne uvek uzročno povezane sa radnim mestom. Jer, nemaju sve kasirke iste zdravstvene tegobe, kao što ih ima svaki radnik izložen azbestu. Mora da postoji jasno utvrđena veza između štetnosti i oboljenja“, ističe dr Bulat.

On dodaje da se zalaže za kombinaciju zatvorene i otvorene liste. To bi značilo da kada se dokaže da je neko oboljenje, na primer, kod novinara u svetskoj literaturi definisano kao profesionalno oboljenje, automatski bi bilo uvršteno i na našu listu. Prema sada važećim zakonskim propisima ostavljeno je lekaru u domu zdravlja da prepozna da li se neko razboleo radeći svoj posao.

„To je posao lekara sa Instituta za medicinu rada. Sadašnji kriterijumi su opšti da ih svako može tumačiti onako kako njemu odgovara. Profesionalne bolesti nemaju nikakve veze sa odlaskom u penziju, što naši građani prvo pomisle. One su značajne, prvo, zbog zaštite zdravlja zaposlenih radnika i zbog mogućnosti ostvarenja prava na naknadu. Jer, na primer, ako neko radi u buci i dođe do oštećenja sluha, a poslodavac ništa nije preduzeo da ga zaštiti, radnik, neće dobiti penziju, nego može da dobije odštetu, ako tuži poslodavca“, kaže dr Bulat.

Izvor: Politika