"Neša Leptir": Leptir koji se plašio leptira

Sedamdesetih je bio član „Španca” i „Krsmanca”, ali draže su mu bile novobeogradske obale Dunava, vino, gitare i devojke, pa je češće tu pravio svoj šou-program. Zvaničan debi grupa Poslednja igra leptira imala je 1981. godine na Palilulskoj olimpijadi kulture. Zahvaljujući poznanstvu sa novinarom Radio Beograda Dragomirom Bulićem, Neša se našao i u studentskom programu Index 202 - Indexovo radio pozorište. Upravo tu formu Indexovog radio pozorišta Neša Leptir prenosio je i na svoje koncertne nastupe.

"Veoma se plašio leptira! Molila sam ga, kumila, kupovala mu poklone, ali nikada nije smeo da mu priđe...", rekla je njegova majka u jednom intervjuu.

Pre snimljene prve ploče, Neša je sa svojim bendom imao već 200 živih nastupa. Godine 1982. pojavljuje se prvi album grupe Poslednja igra leptira - "Napokon ploča". Pesme "Nataša" i "Vrati se" postaju klasika jugoslovenske pop produkcije svih vremena. Bez ijednog plakata, bez reklame, grupa u roku od nekoliko meseci petnaest puta puni veliku salu Doma sindikata. Tako počinje bajka i veliki uspon ove grupe.

Sa drugom pločom koja izlazi 1983. godine "Ponovo ploča & druge priče" nižu se hitovi kao što su "Dvadeset i dve", "Sličuge", "Hvala ti"... Na proleće 1984. godine grupa kolektivno odlazi u Pirot na odsluženje vojnog roka, gde će u miru, daleko od estradne gužve uraditi pesme za novi album.

Treći album "Opet ploča - srce od meda" sa hitom "Dečko, ajde o'ladi" postaje pravi hit.

Četvrti album "Grudi moje balkanske" 1986. godine obeležili su hitovi "Umiru jeleni", "Grudi balkanske", "Taksi", "Krug"...

Peti album "Zajedno smo piškili u pesku" objavili su 1987. godine, a krajem 1989. godine Neša objavljuje solo album, parodiju na narodnjake - Niko nema što Piton imade i postaje Slobodan Đorđević Piton. To je bilo i poslednje što je uradio u svojoj jedinstvenoj karijeri.

Obožavala ga je publika, prijatelji, ali i najvernija publika na svetu - deca.

(old_image)

Foto: Sanda Vukićević (privatna arhiva)

"Svako od nas neku svoju priču ima, što u tami tišti a puteve bira. Samo kad je hladno, kad umori zima, slutimo je, tužni , na krilu leptira. svako od nas plaća dah svoje tišine što kroz kožu diše u vatri nemira. Samo kad je mokro, i kad duga sine svako na svom dlanu budi svog leptira."
(pesma urezana na nadgrobnoj ploči)

"Modra bajka" je poslednji tonski zapis Neše Leptira.

"Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta..." Zanavek je ostalo zapisano na poleđini lekarskog recepta, samo dan pre nego je umro.

Svi ga pamte kao duhovitog i humanog čoveka. Dvadeset minuta pre nego što će umreti, brat Željko ga je pitao kako je, na šta mu je Neša odgovorio: „Pa, ne mogu baš da igram fudbal."

12. februara 1990, u 31. godini života, preminuo Nenad Radulović.

Plato ispred Ustanove kulture "Palilula" u Beogradu, od 17. decembra 2011. godine, po njemu nosi naziv Plato Neše Leptira.

Pogledajte još