fbpx

Sporazum o stabilizaciji i priključivanju stupio na snagu

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije stupio je danas na snagu, budući da je EU 24. jula izvestila Srbiju da je okončan postupak ratifikacije sporazuma u državama članicama.

Stupanjem na snagu SSP biće obrazovana tela koja će pratiti sprovođenje Sporazuma, a u kojima će predstavnike imati Srbija i EU - Savet za stabilizaciju i pridruživanje, Odbor za stabilizaciju i pridruživanje, kao i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje.

Na dan stupanja na snagu SSP prestaje primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, a rokovi koji su počeli da teku početkom primene Prelaznog sporazuma od 1. januara 2009. godine nastaviće bez prekida da teku i nakon prestanka njegovog važenja.

Evropski komesar za proširenje Štefan File čestitao je Srbiji predstojeće stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ocenivši da je Beograd time korak bliže Evropskoj uniji.

File je poručio da će Sporazum pomoći Srbiji da dostigne evropske standarde u ključnim oblastima kao što su konkurentnost, pravila o državnim subvencijama i zaštiti potrošača.

U saopštenju se izražava očekivanje da će puna primena SSP pojačati već postojeće pozitivne efekte Prelaznog sporazuma i podseća se da je izvoz Srbije u zemlje EU samo tokom proteklih jedanaest meseci porastao za 4,8 odsto, dok je suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa EU od 2009. porastao dva i po puta i trnutno iznosi 500 miliona evra.

"S obzirom na teške ekonomske prilike, ove cifre su ne samo pozitivne, već odražavaju ogroman uticaj koji proces pridruživanja ima na privredu", smatra File.

Prelazni trgovinski sporazum, primenjujemo već četiri godine. Ovim se odnosi Srbije i Unije podižu na najviši nivo.

Ministar spoljne i unutrašnje trgovine Rasim Ljajić kaže da Srbija od danas faktički postaje pridruženi član EU i taj status ćemo imati sve do punopravnog članstva.

"Mi smo u mnogim glasanjima od procesa pridruživanja sledili stavove Evropske unije, bilo je izolovanih slučajeva, ali manje više smo glasali slično kao i druge članice Evropske unije"
, objašnjava Ljajić.

Približavanje politici EU

Ipak, za razliku od trgovinskog jedinstva, politika evropskih članica nije uvek bila jedinstvena, što potvrđuju slučajevi Libije, ali i najnovije neslaganje o tome treba li intervenisati u Siriji.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Tanja Miščević kaže da Srbija treba da se potrudi da uskladi svoje spoljnopolitičke stavove sa stavovima Evropske unije, zato što je stvara koja EU meri.

"Nema novih rokova, nema novih para, ni fondova koji nam postaju dostupni, ali je ovo zaokruživanje prethodnog procesa. Ovim je naš proces priduživanja prerastao u proces pristupanja Srbije"
, objašnjava Miščevićeva.

Pažnju izaziva deo SSP-a koji predviđa da Srbija u roku od četiri godine mora da omogući državljanima Evropske unije da kupuju nepokretnosti, uključujući i poljoprivredno zemljište, pod istim uslovima kao i naši građani. Iz Vlade najavljuju da će tražiti duži rok. Hrvati su ispregovarali moratorijum od sedam godina po pristupanju EU, a Poljaci čak 12.

Srbija je dužna i da u roku od pet godina postepeno ukine prednost domaćih kompanija u javnim ugovorima u odnosu na preduzeća iz EU. Do sada su naše firme dobijale posao čak iako traže cenu veću za petinu. Sa druge strane preduzeća iz Srbije dobijaju i pristup poslovima na tržištu Unije bez diskriminacije.

Željko Sertić, predsednik Privredne komore Srbije kaže da na tržištu Evropske unija koje je ogromno, vladaju velike kompanije, kao i da je konkurencija ogromna.

Nastavlja se i carinska liberalizacija. Ministar trgovine Srbije ukazuje da od 1. januara 2014. imaćemo potpuno slobodan uvoz solobođen carina za industrije proizvode.

"Ali posle tog perioda ukida se za nas vrlo važnih 23 odsto carine na poljoprivredne i prehrambene proizvode, ali ostaju carinske stope na proizvode kao što su mleko i meso", kaže Ljajić.

Sa tržištem EU od pola milijarde potrošača obavljamo 60 odsto trgovine. Suficit nam je u razmeni poljoprivrednih proizvoda 400 miliona evra. Gubici za izvoznike od primene Prelaznog trgovinskog sporazuma su oko 460 miliona evra, dok su uštede privrede čak četiri puta veće, računica je Ministarstva trgovine.

Izvor: rts

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.