Sirija očekuje napad, SAD nemaju međunarodnu podršku

Sirija očekuje napad SAD

"Očekujemo agresiju u svakom trenutku i isto tako smo spremni da u svakom trenutku odgovorimo", rekao je taj neimenovani zvaničnik u izjavi za AFP.

"Branićemo naš narod i našu domovinu svim snagama", kazao je on i dodao da "ta neopravdana agresija neće proći bez odgovora".

Sirijski zvaničnik je ocenio i da je "javno mnjenje protiv SAD i zapadnih zemalja" koje žele da povedu vojni napad na Siriju.

"Pristalice napada brane nešto što nema veze ni s moralom, ni s međunarodnim pravom. Radi se o neopravdanoj medjunarodnoj agresiji", kazao je on.

SAD i Francuska pripremaju vazdušni napad na sirijski režim optužujući ga da je odgovoran za ubistvo više od hiljadu ljudi nervnim gasom u napadu 21. avgusta na jedno predgrađe Damaska.

Stručnjaci UN koji su sprovodili istragu o upotrebi hemijskog oružja u Siriji, napustili su jutros tu zemlju, a njihov izveštaj se očekuje za dve nedelje.

Amerika nikad nije bila usamljenija u planiranju napada

Od 1983, kada je bivši predsednik SAD Ronald Regan naredio invaziju na karipsku ostrvsku državu Grenadu, SAD nisu bile ovako usamljene u planiranju vojne akcije protiv neke zemlje, ocenjuje AP.

Obama je protekle godine više puta upozoravao sirijskog predsednika Bašara el-Asada da je upotreba hemijskog oružja u dvogodišnjem građanskom ratu u Siriji "crvena linija" i da će, ako je pređe, SAD odlučno odgovoriti.

Do sada je samo Francuska izričito najavila da će se pridružiti eventualnom napadu SAD na Siriju, dok su čak i Velika Britanija i Nemačka, kao i više drugih američkih saveznica, članica NATO-a, odbacile tu mogućnost.

Pretpostavlja se da bi SAD za "ograničeni uski napad" na provladine sirijske snage mogle da upotrebe krstareće rakete "tomahavk", navodi agencija AP.

SAD nemaju podršku UN za napad na Siriju, a generalni sekretar UN Ban Ki Mun je pozvao na uzdržanost. "Diplomatiji treba dati šansu i miru treba dati šansu", smatra Ban.

Planovi o očekivanoj podršci od ključnog američkog saveznika Velike Britanije raspršili su se pošto su britanski parlmentarci u četvrtak uveče odbacili tu mogućnost.

I lideri 22 članice Arapske lige saglasni su da ta organizacija ne treba da podrži vojne akcije bez odobrenja UN, a izvesno je da bi Rusija na takve akcije stavila veto u Savetu bezbednosti.

Američki predsednik Obama je za rat u Iraku, koji je počeo 2003, ranije izjavio da je "glup" zbog toga što je bio pokrenut na osnovu netačnih obaveštajnih podataka.

Njegovi prethodnici, republikanski predsednik Džordž Buš Mlađi i demokratski Bil Klinton, imali su odobrenje UN za skoro sve napade na Irak.

Čak su i invaziju na Irak 2003. podržale 48 zemlje, a u samoj akciji su učestvovale četiri države - SAD, Britanija, Australija i Poljska.

SAD su se najmanje tri puta oslonile na NATO koji im je pružio širu medjunarondu podršku za misije - u bombardovanju BiH 1994. i 1995, vazdušnim napadima na Srbiju 1999. i invaziji Avganistana 2001.

Samo nekoliko puta su SAD delovale jednostrano, i to samo odgovarajući na napade na interese SAD ili na direktne pretnje Amerikancima, navodi agencija AP.

Ronald Regan je 1986. je odobrio vazdušne operacije protiv ciljeva u Libiji. Operacije su bile odgovor na navodno podržavanje terorizma od strane tadašnjeg libijskog režima, posle napada na berlinsku diskoteku u kojoj su poginula dva američka vojnika i ranjeno 79 Amerikanaca.

Tri godine kasnije, Džordž Buš Mlađi je naredio invaziju na Panamu. Tadašnji vojni diktator Manuel Norijega je objavio da je Panama u ratu sa SAD, pošto je Vašington, koji ga je optuživao za saradnju sa narkokartelima, uveo ekonomske sankcije ovoj državi koja se nalazi na prevlaci koja spaja Severnu i Južnu Ameriku. Invazija je počela četiri dana pošto je jedan američki marinac ubijen u oružanom sukobu u gradu Panami.

Bil Klinton je naredio raketni napad na Irak 1993, posle razotkrivanja navodne zavere da se ubije Džordž Buš Stariji. Klinton je 1998. naredio napad na uporišta Al-Kaide u Sudanu i Avganistanu, kao odgovor na bombaške napade na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji, u kojima je poginulo više od 200 ljudi.

Obama je 2011. odobrio da se krene na lidera Al-Kaide Osamu bin Ladena, koji je za SAD predstavljao pretnju čak od 1996. SAD su izvele više stotina napada iz bespilotnih letelica na uporišta Al-Kaide u Pakistanu, Avganistanu i Jemenu za vreme mandata Baraka Obame i Džordža Buša Mlađeg.

Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je juče da se odlaskom inspektora UN koji su sprovodili istragu o navodnoj upotrebi hemijskog oružja u Siriji otvara mogućnost za eventualnu intervenciju.

Tim UN je jutros stigao u Liban iz Damaska, gde je prikupljao uzorake s lokacije u okolini glavnog grada Sirije, na kojoj se, prema navodima sirijske opozicije, dogodio napad hemijskim oružjem 21. avgusta.

Prema podacima Vašingtona, 1.429 ljudi, medju kojima 426 dece, poginulo je u tom napadu za koji SAD tvrde da je odgovoran sirijski režim.

Damask je odbacio tvrdnje Vašingtona.

Izvor: 24sata