Ostarili bez stana: U Srbiji pod tuđim krovom živi 300.000 ljudi

Višedecenijski priliv stanovništva iz sela u gradove, krah stambenih fondova u društvenim preuzećima i nizak standard građana razlozi su što u Srbiji pod tuđim krovom živi najmanje 300.000 podstanara. Dok se hiljade ljudi zlopate plaćajući kirije, gotovo 600.000 domova u republici nema stanare.

Najviše ljudi bez sopstvenog stana živi u Beogradu, gde je u različitim oblicima zakupa gotovo 140.000 stanova, što čini oko 12 odsto ukupnog broja stambenih jedinica. Procenat je još veći u Novom Sadu, gde je čak 15 odsto domova pod kirijom. Glad za stanovima, međutim, postoji samo u velikim gradovima, dok je u manjim mestima u unutrašnjosti situacija sasvim obrnuta. U Vlasotincu, Žitorađi, Merošini, Doljevcu i Žabarima izdato je tek oko jedan posto kuća i stanova.

U Udruženju “Velegrad” koje okuplja građane bez sopstvenog krova nad glavom kažu da je realan broj podstanara u Beogradu i većim gradovima veći nego što to pokazuje statistika.

Veliki broj stanara pod pritiskom stanodavaca koji strahuju od poreza nije prijavio zakup“, kaže advokat Mirko Mirković. „Isti je slučaj i sa većinom onih koji su popisivačima rekli da žive kod rođaka. Veliki je broj praznih stambenih objekata koji su oglašeni za zakup, ali u koje zbog visoke cene kirije stanari ne ulaze.

STANOGRADNJA PREPOLOVLJENA
Izgradnja stanova u Srbiji prepolovljena je od početka godine u poređenju sa prethodnom, a zbog slabe kupovne moći, loše ponude stanova i skupih kredita, drastično je pala i prodaja nekretnina, što najviše pogađa one koji tek treba da reše svoje stambeno pitanje, pa kupovina prvog stana ili kuće postaje sve teža misija. Stručnjaci tvrde da situaciju dodatno otežavaju nerealno visoke cene nekretnina u većim gradovima, posebno u Beogradu. O tome svedoči i podatak da je prosečna cena kvadrata u Beogradu oko 1.400 evra, a kreće se u rasponu od 900 do 3.500 evra.

Mirković zato predlaže da država razmotri oporezivanje viška stambenog prostora. To bi doprinelo ravnomernijem odnosu broja stanova i ljudi bez sopstvenog krova.

Dobar deo armije podstanara čine bivši zaposleni u nekadašnjim društvenim gigantima, koji su od svojih plata izdvajali procenat za stambene fondove. Propašću firmi i ukidanjem fondova umesto željenih stanova njima je ostalo samo pusto mesto na stambenoj rang-listi. Danas su to uglavnom penzioneri koje prati večiti podstanarski usud.

Osam zaposlenih je izdvajalo novac da bi jedan njihov kolega dobio stan“, ističe Žarko Grubić zadužen za stambenu problematiku u “Velegradu”. „Nama je načinjena dupla nepravda - stanove nismo dobili, a država ništa nije učinila da nas obešteti.

U Srbiji je počev od 1992. godine otkupljeno više od 700.000 stanova gotovo za badava. Zajedno sa 300.000 stambenih kredita i zajmova, ukupno se milion srećnika lagodno skućilo. U svojinu je tako prešlo, kako se procenjuje, oko 80 miliona kvadrata stambenog prostora. Relikt prošlosti čini i 40.000 zakupljenih stanova koji su nekada bili u društvenoj svojini, ali nikada nisu otkupljeni. Njihovi korisnici postali su zakupci, koji stanuju na neodređeno vreme i plaćaju kiriju nižu od tržišne.

Kiriju za stan plaća svaki treći stanovnik Evropske unije - pokazuje istraživanje o svojini stanova u EU, obavljeno 2011. godine. Najveći broj stanova u vlasništvu je u Rumuniji, gde čak 96,6 odsto stanara ima tapiju na svoje ime. Slično je u Litvaniji i Hrvatskoj. Najveći broj građana koji žive u tuđim stanovnima zabeležen je u Nemačkoj, gde svega 53,4 posto popisanih živi u sopstvenom domu. Najniži udeo vlasnika stambenih nekretnina, samo 43,8 odsto, evidentiran je u Švajcarskoj, koja je takođe obuhvaćena istraživanjem kao članica Evropskog ekonomskog prostora.

Izvor: Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.