Petrović: Teško do aranžmana sa MMF u 2013

On je novinarima u pauzi skupa o uticaju stvaranja bankarske unije na zemlje koje nisu članice EU, u organizaciji Unikredit banke, kazao da bi veliki pomak bio ako bi tokom jeseni počeli pregovori sa MMF-om.

Petrović je naveo da bi to pomoglo da kamata za zaduživanje Srbije na međunarodnom tržištu bude nešto manja, ali samo ako se vidi da se stvarno ide ka dogovoru i sklapanju aranžmana početkom iduće godine.

Predsednik Fiskalnog saveta kazao je da su se relativno dobri podaci o kretanju budžetskog deficita Srbije za jun i jul pokazali kao prolazni.

"Preliminarni podaci za avgust ponovo ukazuju da je budžetski deficit značajno porastao", kazao je Petrović ne precizirajući koliki je bio deficit budžeta na kraju prošlog meseca.

Petrović je dodao da se prema preliminarnim podacima za avgust ne vidi da je došlo do značajnije naplate poreza kao što su porez na dodatu vrednost (PDV) i doprinosi, koji su i dalje ispod onoga što je planirano.

"Iz svega toga sledi da će deficit i ove godine biti znatan", ocenio je on navodeći da će prema Fiskalnom savetu na kraju godine deficit budžeta opšte države (konsolidovani) biti između 5,5 i šest odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) umesto rebalansom planiranih 5,3 odsto.

Kako je dodao, prema proceni Fiskalnog saveta deficit republičkog budžeta u 2013. godini biće 5,1 odsto BDP-a umesto planiranih 4,7 odsto.

Petrović je podsetio da postoje i stavke koje su "ispod crte", odnosno koje nisu uračunate po metodologiji Ministarstva finansija, kao što su rekapitalizacija banaka (Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine), aktivirane garancije javnih preduzeća (Srbijagas) što prema klasifikaciji MMF-a čine deficit još većim.

Prema njegovim rečima, i jedno i drugo pokazje da bi budžet za 2014. morao da podrazumeva značajnije smanjenje deficita.

"Ostaje da Vlada vidi gde može da obezbedi uštede, ali ono što je najvažnije je da se bez tih značajniji ušteda putanja rasta javnog duga se ne bi zaustavila ni u 2015. i 2016. godini. To onda dovodi u pitanje i održivost javih finansija, a vezano za to i mogućnost zaduživanja Srbije i cene po kojo bi se država zaduživala", kazao je Petrović.

On je ocenio i da bi privatizacija državnih preduzeća kao što je Telekom pomogla ako bi se iskoristila za otplatu duga Srbije, ali da bi to bilo jednokratno smanjenje nivoa duga i da bi se nastavila tendencija rasta ako ne bi bilo značajnog smanjenja budžetskog deficita od 2014. godine.

"Zaboravlja se da Srbiji sledi i dug po osnovu restitucije, tako da za onoliko koliko kroz prihode od privatizacije možemo da smanjimo dug, restitucija će za sličcan iznos povećati dug", kazao je Petrović.

Predsenik Fiskalnog saveta je istakao i da fokus, pored, smanjenja deficita mora da bude i na strukturnim reformama ocenjujući da stvari na planu reformi deluju "obećavajuće" i da izgleda da postoji politička volja da se sprovedu.

On je kazao i da može da se očekuje odobravanje kredita Svetske banke Srbiji.

"Ako Vlada nastavi sa završetkom procesa restrukturiranja preduzeća i donese relativno restriktivan budžet za 2014. godinu Svetska banka bi do decembra moga da da deo kredita Srbiji, a preostalo u sledećoj godini", kazao je Petrović.

Izvor: b92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.