Sinistrofobija (3. deo)
Iz čistog očajanja, kliknuo sam na sajt poznatog proizvođača džinsa: „Lewi’ss.rs“. Na desnoj strani, u prostoru za banere i reklame, nalazio se jedan interesantan oglas:
Lewi’ss vas poziva na druženje u petak, u 20h.
Levo od našeg butika u Glavnoj ulici.
Vidimo se!
Zašto su ovo formulisali baš tako: „levo od butika“? Ovo me je zaintrigiralo. U ovakvim vremenima u kojima je sve levo bilo izuzetno nepoželjno, ovo je mogao biti i signal istomišljenicima, nečiji poziv na zdrav razum, nalik na ono što sam i ja želeo da uradim. U svakom slučaju, mogao sam samo da izgubim pola sata, što i nije bilo tako strašno.
U petak sam se pojavio na navedenom mestu tačno u 20h. Tamo je već bilo njih tridesetak, raznih polova, dobi i uzrasta. Mnogi su levu ruku držali u džepu. Dobar znak. Verovatno su došli na istu ideju kao i ja – da smanje rizik od javnog korišćenja leve ruke tako što će je držati na sigurnom. Prišao sam momku sa crnom kovrdžavom kosom, u vijetnamci.
- Izvini, je l’ ovde ovo druženje koje organizuje Lewi’ss?
- Jeste, jeste. Zdravo, ja sam Milivoje.
Pružio mi je ruku. Rukovali smo se, obojica i dalje držeći leve ruke u džepovima.
- Drago mi je, ja sam Savatije. Duga priča. Uglavnom, za prijatelje, Sava.
- Kako si saznao za ovaj skup?
- Preko Interneta. Tragao sam za nekim stvarima i slučajno naleteo...
- I ja isto! Šta misliš, šta su spremili od programa?
- Pretpostavljam da će biti promocija garderobe, pa neko piće i razlaz.
- Tako sam nekako i ja mislio. Evo, počinje.
Iz butika su polako počeli da izlaze modeli odeveni u modernu garderobu iz nove kolekcije. Udar bojama i dezenima na sva čula. Zatreštala je bezlična tehno muzika, a momci sa poslužavnicima su počeli da se muvaju među narodom. Nosili su tacne sa plastičnim čašama u kojima su bila razna alkoholna i bezalkoholna pića. Ljudi su se služili bez ustručavanja. Milivoje je krenuo levom rukom ka jednoj čaši, a onda se trgao, i postiđen, uzeo je ipak desnom. Međutim, ja sam ga video. I on je video da sam ga video. Pogledali smo se na kratko, a ja sam mu namignuo i podigao palac leve ruke u znak odobravanja. U prvi mah je delovao malo iznenađeno, a onda se jasno moglo videti kako mu je laknulo. Prišao sam mu i tiho rekao:
- Slušaj, imam jednu pomalo opasnu ideju. Ako si zainteresovan, objasniću ti o čemu se radi, čim se opet malo pojača muzika.
Milivoje je potvrdno klimnuo glavom. Sačekao sam prvu povoljnu priliku i kada su bubanj i bas, obilato potpomognuti elektronikom izvršili novi napad na bubne opne, zaurlao sam mu na uho:
- Hoću da sakupim ljude, da zaustavimo ove desnorukičarske manijake i ludake! Mislim da je ovo ludilo već uzelo previše maha! Ako ih sad ne sprečimo, pitanje je da li ćemo kasnije moći!
- Slažem se!
- Dogovorićemo se kasnije oko plana akcije! Za sada samo posmatraj ljude, gledaj ko bi nam još mogao biti potencijalni saveznik!
- Važi!
- Kako ti deluje ona brineta tamo?
Mahnuvši glavom u stranu, pokazao sam mu ka vitkoj ženi u tankom kaputu bež boje i najboljim godinama, recimo negde oko četrdesete. Duga smeđa kosa i mršavo lice, sa krupnim smeđim očima koje su zračile inteligencijom. Takva osoba bi sigurno bila uz nas, samo ako je jedna od nas. A možda bi bila uz nas i ako nije. i Milivoju se učinila zanimljivom. Krenuli smo ka njoj, pored okupljenih ljudi kojih je sada bilo već više od pedeset, polako, da je ne uplašimo.
(nastaviće se)