Organska hrana šansa sa srpsku privredu

Podsetivši da je proizvodnja ogranske hrane u Srbiji počela 1990. godine, predsednik Fonda Organska Srbija Branko Čičić je ocenio da su do sada postignuti veliki rezultati, jer sada imamo više od 400 proizvođača.

On je predočio da ta roba lako nalazi put do inostranih kupaca, dodajući da je Srbija veoma odmakla kad je u pitanju lekovito bilje. "Farma organskih mlečnih krava iz Čuruga - "Velvet" najveća je u Evropi i po tom pitanju Srbija je otišla korak dalje od Švajcarske, Nemačke i Danske", rekao je Čičić, dodajući da bi Srbija i u svakom drugom sektoru mogla da bude bolja od njih, jer je već osvojila organsku proizvodnju većine osnovnih proizvoda.

Proizvođaci na štandovima su potvrdili Tanjugu da za organsku hranu postoji sve veće interesovanje, kako na inostranom, tako i na domaćem tržištu, pa se da stalno osvajaju nove proizvode.

Tako je Ljuba Jovanović iz Niša pokrenuo proizvodnju sadnica bobičastog voća godži sa Tibeta, a za prozvodnju sorte "crveni dijamant" već je potpisao ugovore sa partnerima u Makedoniji i Republici Srpskoj.

Biljka je poznata po svojoj lekovitosti, a naročito crni godži, koji Jovanović želi da uz pomoć Ministarstva poljoprivrede zaštiti, odnosno da se zabrani njihovo iznošenje iz zemlje, jer bi tako Srbija izvozom mogla da ostvari veliku zaradu, s obzirom da jedna sadnica košta 1.000 dolara.

Prema njegovim rečima Srbiji je potrebno da ima najmanje 1.000 plantaža sa crvenim bobicama, kako bi proizvodnja bila isplativa, a on namerava da proizvede dva miliona sadnica za buduće plantažere, sa željom da to budu mladi bračni parovi, koji će se tako vratiti na seoska imanja, što bi trebalo da podrži i Ministarstvo poljoprivrede.

Zaradu od prodaje sadnica, Jovanović planira da uloži u izgradnju laboratorije u Nišu, koja će potrvđivati kvalitet.

Šandor Balani iz Lukinog sela kod Zrenjanina bavi se sa svojom prodicom proizvodnjom organskog voća i povrća na površini od jednog hektara, za koju ima dva sertifikata.

On kaže da proizvodi svake godine moraju da se sertifikuju i to prema unapred predviđenim količinama, koliko samo i može da ide na tržište. Suvlasnik preduzeća "Aronija vita" Sofija Kljajić kaže da aroniju gaje na tri hektara, a prerađuju u pognu u Krnjševcima. Od nje prave sokove i žemove, kao i čaj od suvog ostataka ljuske, koja je u stvari i nalekovitiji deo.

Aronija pomaže za izbacivanje teških metala iz organizma, za čišćenje jetre i popravljanje krvne slike, a za to je dovoljna jedna mala čašica soka dnevno. Kljajićeva kaže da potražnja za tim proizvodima u Srbiji raste, a oni se mogu naći u nekim drogerijama i prodavnicama zdrave hrane.

Na sajmu je svoje proizvode - sokove od voća i povrća i džemove predstavila i fabrika "Zdravo" iz Selenče, koja najveći deo prodizvodnje izvozi u Slovačku, Češku, Rusiju, Kanadu i Sloveniju.

Sa svojom organskom farmom od 400 ovaca, predstavila se i Irina Avdinović, kao i preduzeće "Koluvija" koja u Staroj Pazovi ima plasteničku proizvodnju organskih proizvoda na jednom hektaru.

Otvaranju Sajma prisustvovala je i ambasadorka Indije Narinder Čauhan, jer se i ta zemlja predstavila sa svojim organskim proizvodima po sistemu ajur vede, kao i sa organskim đubrivima.

Sajam, na kome je izložena i oprema za organsku proizvodnju biće otvoren do 14. septembra.

Izvor: Blic

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.