Dirljivo pismo američke glumice uspavanom psu
"Dak Silverman došao je u moj život pre, otprilike 14 godina. Pre nego što je pripao meni, bio je u azilu. Tamo je dospeo kao jedan od mnogobrojnih pasa bez čipa koji su pokupljeni sa ulice. Nikome nije pripadao, niti se iko o njemu raspitivao. Ja sam znala da je to moj pas, čim sam ga ugledala prvi put..."
"Odvela sam ga kod veterinara, koji je ocenio da je u tom trenutku Dak imao 5 i po godina. Dakle, sa ove distance mogu reći da je moj pas, kada se sve sabere i oduzme, proživeo 19 lepih, mirnih godina koje su, pogotovo u drugoj dekadi njegovog života, bile ispunjene pažnjom i ljubavlju. Voleo je da se mazi i bio je poslušan ljubimac. Sve ono što bi vlasnik mogao da poželi..."
"Tokom poslednjih godina postao je slep, gluv i patio je od artritisa. Uz posvećenog veterinara, dobre lekove i prvoklasnu negu, delovao je kao da mu sve to ne pada teško. Zapravo, izgledao je srećno... Sve do nedavno, kada je prestao da jede i pije. Nikako nisam mogla da shvatim zašto "štrajkuje glađu" jer nikada ranije nije bio probirljiv. Vremenom Dak je sve više postajao kost i koža.
Tokom prošlog vikenda, uz mnogo premišljanja i konsultacija sa veterinarom odlučila sam da ga jednostavno pustim... Dogovorili smo se oko tačnog vremena rastanka. Moj dečko Kajl i sestra Laura došli su da meni i Daku olakšaju rastanak. Pas je ležao na krevetu i izgledao je umorno. Sve vreme sam ležala pored njega, onako kako smo to radili u proteklih 14 godina. On legne ispred mene, a ja ga zagrlim s leđa i ušuškam se uz njegovo mirno i toplo telo. Mogli smo tako satima da uživamo, "upakovani" kao kašike..."
"Šaputala sam mu sve ono što je već znao - da ga volim i da ga nikada neću zaboraviti. Zahvalila sam mu se što mi je pružio toliko radosti i nepokolebljivu vernost. Veterinar je zatim preuzeo njegov život u svoje ruke i dao mu inekciju.
Iako mi je bilo teško, znala sam da je ovakav sled neminovan. Zagrlila sam njegovo opušteno telo i dugo ga grlila. U jednom trenutku primetila sam da veterinar nervozno cupka nogom o pod. Znala sam da razmišlja o saobraćajnom špicu i gužvi koju mora da prođe natrag do ordinacije. Ovo je za njega rutinska stvar, ali meni je značila mnogo. Ipak, shvatila sam da moram da se odvojim od svog psa.
Predala sam ga nakon dugih 14 godina.
Dak je bio moja najduža veza.
Dak je bio moje jedino majčinsko iskustvo.
Dak je bio moj stalni pratilac.
Moj najbolji prijatelj.
Dak."