Manu čarolija u Sauni sportova
Nije zanemarljiv broj koncerata kojima je potpisnik ovih redova prisustvovao a Hala sportova mu je, iz „geografskih“ razloga, maltene domaći teren. Činjenica je da popularni „hram košarke“ u poslednje vreme ima veliki problem sa ventilacijom (setite se prošlogodišnjeg „slučaja Partibrejkers“), međutim, nikad se nije desilo da talas vrućine osetite bukvalno pri prvom koraku u hol hale (!). Nikad, do sinoć.
A hala – prepuna. Bio bi, verovatno, i Pionir, da je ostalo kako je prvobitno predviđeno. Dugo nije bio u Beogradu Manu Chao, antiglobalista sa čijim se stavovima mnogi lako srode, a uz muziku igraju kao u struju uključeni, od početka a do kraja koncerta. A potrajalo je, za one najizdržljivije, više od dva sata, baš kao što je Manu i najavio. Od uvodne posvete Marliju „Mr. Bobby“ u 21.45, tačno kad je i rečeno da će ono glavno početi, pa sve do ponoći. Zaglušujuća je buka odmah stvorena – jasno je bilo da se na ovakav koncert dolazi iz ljubavi, a ne da bi bio viđen. Pevalo se, u dahu i nizu, „Clandestino“, „Me gustas tu“, „Bongo bong“, ali i stari Mano Negra klasici, pa nam je preostalo samo da se zapitamo...
Da li je moguće da je čovek ovakve energije prevalio pedesetu ? Nekoliko gotovo neopaženih silazaka sa bine tokom koncerta – to mu je bilo sve od „odmora“. Osetio je, naravno, i on u kakvom se grotlu svi nalaze, pa su srećnici u publici dobili po flašicu toliko dragocene vode. Oni udaljeniji od bine su se na drugi način snalazili – malo u hol, na vrata, pa malo na vazduh, pa nazad, pa ukrug. Uz nadu da će se nadležni potruditi da koncert koji, nažalost, ipak nećemo pamtiti samo po lepom, bude poslednji krug pakla u Hali sportova.