Nemačka glasala: Trijumf Angele Merkel, neizvesne postizborne koalicije

Kao jedna od najčešće pominjanih mogućnosti za dane koje dolaze u Nemačkoj se navodi vlada ''velike koalicije'' između Hrišćansko-demokratske unije, (CDU) i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), kakvu je Merkelova u svom prvom mandatu već vodila.

Ukoliko je slabašnim liberalima (Partija slobodnih demokrata), aktuelnog šefa diplomatije Gvide Vestervela, danas uspelo da pređu cenzus od pet odsto i uđu u Bundestag, nastavak demohrišćansko-liberalne koalicije bi bio moguć, ali ne i najizgledniji scenarij, komentarišu nemački analitičari.

(old_image)

Međutim, ukoliko liberalima nije ''pošlo za rukom'' da uđu u Bundestag, Merkelovoj CDU kao partner za ''veliku koalciju'' ostaje CDU, a kada je reč o ''pretrčavanjima'' malih partija na stranu velikih, neprirodnih partnera, analitičari ocenjuju da savez njenih demohrišćana sa Zelenim, nije mnogo realistična opcija.

Evropskeptična ''Alternativa za Nemačku'' (AFD) je, kaže se danas u nemačkoj prestonici, najveća nepoznanica ovih izbora. Sa tom partijom, koja se zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke, niko ne želi u koaliciju i ukoliko su oni danas prešli pet odsto glasova, to bi, ocenjuje se, moglo da znači kraj aktuelne demohrišćanko-liberalne koalicije.

U špekulacijama o postizbornim savezima, kancelarski kandidat SPD Per Štajnbrik isključio je i mogućnost koalicije sa Levicom, naslednicom nekadašnjih istočno-nemačkih komunista, odnosno, mogućnost saveza SPD-Zeleni-Levica.

(old_image)

Računica nemačkog izbornog sistema je, očito, veoma složena, pa tako izborni rezultat može usloviti duge i naporne postizborne koalicione pregovore oko formiranja nove vlade i špekulacije o tome ko na koju stranu treba, može i hoće da ''pretrči'', koga bi bilo poželjno, a koga opsano primiti u svoj tabor, da li se veliki treba da dogovore.

Analitičari ocenjuju da Merkelova grabi ka trećem mandatu, a kada je reč o nemačkom izbornom sistemu, Ustav kaže da se kancelar bira u Bundestagu na predlog predsednika države, bez diskusije, pri čemu nije naveden rok u kome predsednik države, posle konsultacija s političkim strankama, mora da kaže svoju reč.

Ustav, međutim, precizira da se konstitutivna sednica Bundestaga mora održati najkasnije 30 dana po održavanju saveznih parlamentarnih izbora i da vreme službovanja kancelara i vlade počinje izdavanjem predsedničkog ukaza izabranom kancelaru (i njegovim ministrima), a završava se uobičajeno - posle četiri godine, izborom novog parlamenta.

Izvor: Tanjug via 24sata