Časna oficirska reč
Kada je, novembra 1916. godine, britanski ratni zarobljenik Robert Kembel Kajzeru uputio molbu za dopuštenje da poseti majku na samrti, bio je zapanjen kada je dozvolu i dobio – pod uslovom da se posle toga vrati u zarobljeništvo.
Ovaj kapetan održao je svoju reč i posle dve nedelje odsustva vratio se u nemački logor za ratne zarobljenike, i tamo ostao do kraja Prvog svetskog rata.
Istoričar Ričard van Emden, koji je tokom svojih istraživanja saznao za ovaj neverovatan događaj, kaže da je takvo viteštvo bilo retko čak i pre jednog veka. "Kapetan Kembel bio je oficir, koji je svojom čašću zajamčio da će se vratiti", kaže on. "Da se nije vratio, sigurno bi zbog toga stradao neki drugi zarobljenik. Ono što još više zadivljuje jeste činjenica da ga je Britanska armija pustila da se vrati u Nemačku. Britanci su mogli da kažu: 'Nećeš se vratiti, ostaješ ovde.' "
Kapetan Kembel, koji se vojsci pridružio 1903, vodio je Prvi bataljon Istočnosarijskog puka (East Surrey Regiment). Svega nekoliko sedmica po izbijanju Prvog svetskog rata, ovaj bataljon je zauzeo položaj na kanalu Mons-Konde (Mons-Condé) u severozapadnoj Francuskoj.
Nedelju dana kasnije, njegove su trupe pretrpele napad nemačkih snaga, i tada je kapetan Kembel zarobljen sa teškim povredama. Potom je ovaj 29-godišnjak lečen u vojnoj bolnici u Kelnu, a zatim poslat u logor u Magdeburgu.