Krv i tela su bili svuda: Srpski fotoreporter svedok masakra u Keniji

"Video sam nekoliko policajaca pa sam se sakrio iza automobila i polako približio ulazu", piše Tomašević

„U kolicima iz supermarketa gurali su povređeno dete. Jedna žena mi je rekla: ‘Molim vas, odvedite ovo dete.’ Ali policija se umešala i pomogla joj. Upitao sam policajce kada će stupiti u akciju, a oni su mi odgovorili da će probati da uđu u šoping centar s krova. Otišao sam zajedno s njima”, piše Tomašević o stravičnom događaju koji je 21. septembra šokirao svet.
"Pokušao sam da pomognem, ali nisam mogao da uradim mnogo jer su stalno stizala vozila hitne pomoći, a ja nisam bio siguran šta da treba da uradim."

Ugledao je momka pogođenog šrapnelom. Noga mu je bila polomljena, ali nije mnogo krvario. "Nisam se usudio da ga pomerim da ne pogoršam stvari. Da sam probao da mu pomognem, možda bih nešto loše uradio. Ja nisam lekar. Zato sam samo nastojao da ga smirim. Rekao sam mu: 'Stižu lekari, bićeš dobro, ne brini!.

Zatim je ušao u tržni centar i pratio policiju, koja je pretraživala jednu po jednu prostoriju, sprat po sprat, dok nisu stigli u prizemlje. Policajac koga su pogodili u stomak zamolio je Tomaševića da ga slika i da mu pomogne.

"Pokušao sam da mu pomognem, ali mislim da je bio u nekoj vrsti šoka, jer je, kada sam mu pomogao da ustane, počeo da puca u pod. Umalo me nije pogodio slučajno. A onda je ispustio pušku".

Deca su trčala za roditeljima. Video je jednu majku kako nosi dete. Krili su se dok im nije prišao policajac u civilu i rekao da nije napadač i pokazao im kuda da beže.

Pratio sam policiju u stopu po celom tržnom centru, svuda smo nailazili na leševe. Jedan policajac mi je rekao da se mnogo leševa nalazi u prodavnici kod samog ulaza. Otišao sam tamo i napravio nekoliko snimaka.

U jednom trenutku policajac i Tomašević sakrili su se iza stuba u hodniku. Stub nije bio deo građevine, već držač za reklame, napravljen od tankog materijala.

"Video sami jednu ženu koja je istrčala iz radnje sa nekoliko male dece. Po jedno dete sam uhvatio za ruku i pomogao sam im da brže trče. Jedna starija žena nije mogla da trči. Ljudi su bili u panici. Veća deca su trčala, a deca odlično trče i u tome im ne treba pomoć. Svi su bili u stanju potpunog šoka i nisu znali šta se dešava".

Reporter je pomogao policiji oko evakuacije, ali su ga posle izvesnog vremena zamolili da ode. U tržnom centru je proveo četiri-pet sat

Sledećeg dana nije mogao da priđe zgradi, jer je policija bacala suzavac na novinare i bio je svestan da ne može da uđe a da pri tom ne bude uhapšen.

Tomašević dodaje da je često bio svedok umiranja, ali da uvek govori sebi da mu je posao da snima. “Ako nekome mogu da pomognem, učiniću to. Oduvek sam smatrao da ljudi treba da vide takve stvari. Ponekad je to užasno, ali ipak ljudi treba da znaju kako izgleda stvarnost.”

Blic