fbpx

Ko je zataškavao srpski udeo u Zagrebačkoj banci?

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u petak da se vodi istraga o slučaju Zagrebačke banke i da će javnost biti obaveštena o rezultatima. Ova informacija stigla je istog dana kada je u Vladi Srbije, ministru građevinarstva i urbanizma Velimiru Iliću predata kompletna dokumentacija koja dokazuje da Srbija ima udeo u Zagrebačkoj banci. „Novosti“ su u petak imale ekskluzivni uvid u te dokaze, a ministar Ilić nam je rekao da će papire predati nadležnim službama.

Kako su „Novosti“ pisale prethodnih dana, veza Zagrebačke banke i Srbije nastala je još 1977. godine. Tada su se Kreditna banka Zagreb i Jugobanka udružile u Zagrebačku banku, a srpsko vlasništvo volšebno je nestalo u vakuumu od 1989. do 1990. godine, kada je ova banka pretvarana u akcionarsko društvo. To se jasno vidi iz osnivačkog Samoupravnog sporazuma o udruživanju iz 1977. godine, i Samoupravnog sporazuma o osnivanju iz 1986. godine. Ova dva dokumenta nalaze se među predatom dokumentacijom i, kako smo imali prilike da vidimo, tu je jasno istaknuto da Jugobanka ima vlasnički udeo u Zagrebačkoj banci. Sigurno je da taj paket akcija ima pozamašnu vrednost, a pojedine procene idu i do dve milijarde evra, koje će Srbija imati pravo da potražuje.

Ministar Velimir Ilić je nekoliko puta u prošlosti pokretao ovu temu, ali je sa raznih strana demantovan, jer navodno nisu postojali dokazi za takve tvrdnje.

- Ja sam prvi put upoznat sa ovom pričom kada sam bio u poseti hrvatskoj vladi, za vreme Koštuničine vlade. Tada sam dobio sve ove papire i pokrenuo sam tu priču u javnosti - objašnjava Ilić. - Sve dokumente sam predao Agenciji za borbu protiv korupcije, ali su oni nestali nakon smrti Verice Barać. Tada je krenula priča da ja lažem i da dokazi ne postoje, pa sam zamolio novinara Domagoja Margetića i profesora Darka Trifunovića da mi ponovo dostave sve papire. Iz ove dokumentacije se vidi da su Srbija i Hrvatska veoma mnogo oštećene.

Ministar je poručio da se ovim završava njegova direktna veza sa slučajem Zagrebačke banke, jer „nije nadležan da se bavi istragom“.

POLICIJA
Pre odlaska u Vladu Srbije, profesor Trifunović i novinar Margetić su dokumentaciju predali Upravi kriminalističke policije u Beogradu. O svemu tome postoji zapisnik, a jedan primerak dostavljen je i redakciji Novosti.

- Ipak, izuzetno bi mi bilo žao da slučaj ostane nerasvetljen, jer sam na sličan način svojevremeno pokrenuo i priču oko kiparskih para - kaže ministar Ilić. - Posebno čudno u ovoj priči je to što je Javno pravobranilaštvo bilo potpuno nezainteresovano da istraži slučaj Zagrebačke banke. Neko je naveo u dopisu iz 2009. godine da Jugobanka i Srbija nemaju vlasnička prava u Zagrebačkoj banci. Mi možemo samo da spekulišemo čija je bila direktiva da se slučaj zataška, ali je činjenica da su se u procesu privatizacije pojavila neverovatno velika sredstva koja su jednim značajnim delom ulazila iz Hrvatske. A, takođe, pojedini mali privrednici u Srbiji su preko noći postajali tajkuni.

O vezi Zagrebačke banke, kiparskog novca, i sumnjivih privatizacija „Novosti“ su ranije pisale. Prema tvrdnjama Domagoja Margetića, hrvatskog novinara, i profesora Darka Trifunovića sa Fakulteta bezbednosti u Beogradu, oko 250.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji kupljeno je tokom privatizacije „prljavim“ novcem. U celu tu priču umešana je i Zagrebačka banka, preko čijih računa u inostranstvu je „opran“ novac koji je prethodno u džakovima iz Srbije iznošen na Kipar devedesetih godina. To je sve vidljivo u dokumentima u petak predatim ministru Velimiru Iliću.

- Princip rada je bio sledeći: novac je odlazio u mrežu stranih banaka, koje su potom odobravale kredite i investicione projekte u Srbiji, Hrvatskoj i BiH - objašnjava za „Novosti“ Domagoj Margetić. - Kontrolni paket vlasništva u tim stranim bankama ima upravo Zagrebačka banka, a samim tim Srbija i Hrvatska. Imamo dokaze o transferima novca koji je završavao na računima srpskih i hrvatskih tajkuna. Svi ti transferi su vidiljivi, ali nisu išli direktno, već preko računa Zagrebačke banke, na račune u stranim bankama.

Posle toga, novac je najvećim delom objedinjavan u Hipo banci u Beču, odakle je prebacivan trećim licima, odnosno srpskim i hrvatskim tajkunima, objašnjava Margetić.

Izvor: Novosti

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.