Poznati pisci koji su prekinuli školovanje

Naravno, diploma nikako nije smetnja da bi neko postao dobar pisac, ali, mnogo važnije je da se mnogo čita i, pre svega, mnogo piše.

Međutim, mnogi se ne usuđuju da uopšte uđu u vode pisanja zbog predrasude da nisu dovoljno formalno kvalifikovani za taj poziv. Mislim da je to neka vrsta opravdanja da se ne započne sa pisanjem ili da se odustane kada stvari ne idu u dobrom pravcu, kada nema dovoljno volje, inspiracije i slično.

Zbog toga sam odlučio da malo istražim i sastavim listu pisaca koji nisu imali diplome formalnog obrazovanja a ipak su bili (ili i dalje jesu) odlični pisci.

Pisce sam grupisao u četiri kategorije: nobelovce, osnovce, srednjoškolce i nesuđene diplomce.
Nobelovci

Neki od ovih pisaca su završili samo osnovno obrazovanje ali im to nije smetalo da zasluže najprestižniju nagradu za književnost:

Žoze Saramago, jedan od najuticajnijih portugalskih pisaca završio je mašinbravarski zanat u Lisabonu, a kasnije se bacio na proučavanje literature van formalnih institucija. Nobela za književnost dobio je 1998. godine.
Džordž Bernard Šo - dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1925. godine bio je kritički nastrojen prema organizovanom obrazovanju pa ga je prekinuo u srednjoj školi. Jedini je čovek u istoriji koji je laureat i Nobelove nagrade i Oskara (kojeg je zaslužio adaptacijom Pigmaliona za istoimeni film).
Vilijam Fokner - nobelovac koji je napisao izuzetne romane kao što je, recimo, “Buka i bes” u dva navrata je pokušao da se školuje ali bezuspešno. Prvo je napustio srednju školu u drugom razredu, a potom je odustao i od Univerziteta u Misisipiju. Fokner je puno čitao i proučavao klasike, posebno Dostojevskog, Flobera i Servantesa.
Doris Lesing, britanska književnica, odlučila je da prekine formalno obrazovanje u 14. godini. Kasnije je se izdržavala kao medicinska sestra, radila je i kao operater na telefonskoj centrali, stenograf i novinar. Prvi roman Trava peva napisala je u 31. godini života a Nobelovu nagradu za književnost dobila je u 87. godini. Najstarija je dobitnica ove nagrade.

Osnovci

Pisci koji su prekinuli školovanje u osnovnoj školi ili nisu ni pohađali osnovnu školu:

Mark Tven, autor Avantura Haklberi Fina i čovek koji je kreirao lik Toma Sojera završio je zvanično obrazovanje u dvanaestoj godini, kada mu je umro otac. Tih godina radio je u štampariji a kasnije je bio kormilar na parobrodu na reci Misisipi.
Džejn Ostin, engleska književnica, uglavnom se obrazovala samostalno, uz pomoć oca i braće, kao i kroz čitanje. Poznata je kao autor romana Razum i osećajnost i Gordost i predrasude popularni su danas.
Vilijam Šekspir – engleski pesnik i dramski pisac, jedan od najuticajnijih dramaturga u istoriji i tvorac “Romea i Julije” ima samo nekoliko godina formalnog obrazovanja.
Čarls Dikens – jedan od najznačajnijih engleskih pisaca 19. veka, autor “Olivera Tvista” i “Velikih očekivanja” napustio je osnovnu školu da bi radio u fabrici jer mu je otac završio u zatvoru zbog dugova.

Srednjoškolci

Pisci koji su završili srednju školu ili prekinuli školovanje u srednjoj školi:

Herman Melvil - autor izuzetnog Mobi Dika napustio je školovanje u srednjoj školi zbog rane smrti oca i zaposlio se kao pomoćnik na trgovačkom brodu.
Džordž Orvel - autor Životinjske farme i 1984 završio je srednju školu Iton, jednu od najboljih i najprestižnijih srednjih škola u Engleskoj. Međutim, tamo se više interesovao za proučavanje britanskih pisaca a manje za ostale predmete pa nije uspeo da dobije stipendiju za univerzitet. Posle srednje škole stupio je u imperijalnu policiju u Burmi gde je proveo pet godina. Nakon povratka u Englesku radio je kao perač sudova u restoranima i spavao u utočištima za beskućnike. Takav način života nije ga obeshrabrio pa je za sve to vreme pisao prikaze, eseje, i radio na romanima.
Vilijam Gibson – poznati SF pisac, autor legendarnog Neuromansera i tvorac kiber-pank podžanra naučne fantastike, nikada nije išao na fakultet a izdržavao se radeći slabo plaćene poslove u Kanadi.
Hening Mankel - švedski pisac koji je napustio školovanje u 16. godini da bi se posvetio pisanju. Kako bi se izdržavao radio je najrazličitije poslove, od prodavca muzičkih instrumenata do radnika u amaterskom pozorištu.

Nesuđeni diplomci

Pisci koji su pohađali fakultet ali su odustajali posle nekog vremena:

Lav Tolstoj - ruski pisac, autor remek-dela Rat i mir i Ana Karenjina studirao je tri godine pravo i orijentalne jezike na Kazanjskom univerzitetu. Kasnije je prešao na grupu arapsko-turske filologije ali je brzo odustao i obrazovao se samostalno.
Emil Zola, jedan od najpoznatijih predstavnika naturalizma bio je nesuđeni pravnik, ali nikada nije diplomirao.
Džek London, jedan od najpopularnijih američkih pisaca prve polovine 20. veka napisao je romane Zov divljine i Beli očnjak između ostalih ali mu škola nije najbolje išla pa je napustio studije na Kalifornijskom univerzitetu već posle prvog semestra. Pre toga je napustio i srednju školu da bi radio.
Džerom Dejvid Selindžer, autor romana Lovac u raži kratko je studirao na Njujorškom univerzitetu, a kada je počeo da objavljuje kratke priče za Eskvajr prekinuo je formalno obrazovanje.
Skot Ficdžerald - autor Velikog Getsbija pokušao je sa studiranjem na Prinstonu, ali je odustao kada je video da su male šanse i da ga završi. U tim godinama je pristupio vojsci.
Džek Keruak, predvodnik i literalna ikona posleratne bit generacije studirao je Kolumbija univerzitet, ali je nakon loma noge (bio u ragbi timu) odustao od daljeg školovanja. Nakon napuštanja fakulteta radio je kao sportski novinar, pomorski trgovac i građevinac. Preferirao je spontani metod pisanja o temama kao što su džez, promiskuitet, budizam, droge, siromaštvo i slično. Napisao je roman Na putu koji je i najpopularnije njegovo delo, a posthumno je objavljen i roman Izgubljeni.
Herbert Džordž Vels, pisac naučne fantastike koji je, između ostalog, napisao Vremensku mašinu i Rat svetova napustio je školovanje u 12. godini jer roditelji nisu mogli da ga finansiraju. Tih godina je radio kao pomoćnik tapetara. U osamnaestoj godini dobio je stipendiju na fakultetu ali ju je ubrzo izgubio i prekinuo školovanje.

Naravno, gore navedeni primeri nisu sračunati da ohrabre nekoga da prekine studije kako bi postao Tolstoj, već samo da ukažu na činjenicu da biti dobar pisac podrazumeva svakodnevan rad na sebi (pored studija, posla i drugih obaveza), puno čitanja i pisanja.

U većini slučajeva ni to nije dovoljno, ali je u osnovi neophodno.

Pisanje

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.