fbpx

Građani u minusu, banke u plusu

Sredinom septembra vlasnike tekućih računa nekoliko banaka počelo je da obaveštava o poskupljenju tarifa. Obaveštenja o stanju na računu, razni paketi, kartice, SMS o prilivu, poskupeli su u proseku oko 100 dinara. Iako se čini da to nije veliki novac, banke tako ostvaruju čak 50 odsto prihoda.

Dok su građani uvek u minusu, banke moraju da budu u uvek u plusu. Ako zakažu prihodi od kamata, banke nađu način da preko palete tarifa i taksa nadomeste svoj minus.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da su banke prošle godine ostvarile profit nešto preko 300 miliona evra, a samo od ovih naknada su ostvarile 36 milijardi.

"To je malo više od 300 miliona evra iz čega proizilazi da banke zapravo iz onog osnovnog poslovanja nisu na srpskom tržištu ostvarile neki značajniji profit, uglavnom su ga ostvarile od tih sigurnih poslova naknada i taksi", kaže Savić.

Razne tarife građani doživljavaju kao hleb preko pogače. Ili je to ista situacija kao kada kupite flašu vode, a onda vam prodavac ponovo naplaćuje svaki gutljaj.

Tako vas ne može zaobići bar jedna usluga, a one imaju cenu. Vođenje tekućeg računa mesečno iznosi od 200 do 500 dinara. Za tekući račun potrebno je od 200 do 300 dinara kolika je i članarina za kartice, za obaveštavanje o prilivu treba da izdvojite od 50 do 100 dinara, dok su troškovi obrade kredita u rasponu od 0,5 do 2,7 procenata.

"Banke sa svojim tarifama gađaju upravo taj deo i segment koji kod nas češće izaziva gnev zato što zbog sto-dvesta dinara dodatnog troška niko od nas neće odlučiti da promeni banku i toga su bankari svesni i na taj način doprinose svojim profitima", kaže Dušan Uzelac, sa sajta "Kamatica".

Sa 32 banke u Srbiji, tvrde bankari, trebalo bi da postoji kamatna i cenovna konkurencija i da klijenti banke imaju olakšice. Od tih prihoda pokrivaju troškove i ističu da klijent, kojem se ne odobri kredit, ne plaća uslugu obrade pozajmice.

"Uglavnom sve banke imaju trošak održavanja kredita zato što to podrazumeva niz troškova kao što su infrastruktura struja, voda, renta, arhiviranje i čuvanja dokumentacije, kao što su menica i ugovori, troškovi poštanskih službi, zarada zaposlenih, kako u filijali tako i drugde", kaže Vladan Vilotijević iz "EFG" banke.

U Hrvatskoj je pokrenuta inicijtiva da kamate objedinjuju sve troškove u vezi sa kredtom, ali je zatim i predloženo da se kamate ograniče. Upravo je različita kamata glavni činilac za konkurenciju, pa je to krug koji neće dati rezultate.

Izvor: RTS

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.