Lakše diplomirati na Sorboni, nego overiti tu diplomu u Srbiji
Jedan od stranih diplomaca koji se požalio na skupu i dugu nostrifikaciju je i ministar finansija Lazar Krstić, koji je diplomirao na Jejlu.
"U radnoj knjižici ću biti upisan kao neko sa srednjom stručnom spremom zato što je praktično nemoguće u kratkom roku nostrifikovati diplomu, a i kada bi bilo, moguće koštalo bi oko 600 ili 1.000 evra", rekao je Krstić, istakavši da smatra da je to “nenormalno” i da “tu nešto mora da se promeni”.
Krstić je samo jedan od naših studenata koji su diplomirali u svetu i vratili se u Srbiju, suočivši se sa bespotrebno dugim procedurama. Da je ovakav način priznavanja diploma potrebno menjati, svedoči i Ljubinka Nikolić, magistar geografije sa Hanter koledža u Njujorku, koja već tri godine pokušava da nostrifikuje diplomu na Geografskom fakultetu u Beogradu. To je do sada koštalo oko 500 evra, što, kako kaže, i nije tako mnogo naspram živaca koje je izgubila.
"Činjenica je i da sam tokom nostrifikacije često boravila u inostranstvu, pa je to dodatno odužilo ceo proces. Da sam sve vreme bila u Srbiji, verovatno bi nostrifikacija trajala “samo” godinu i po dana. Došla sam do poslednje runde. Sva moja dokumenta u aprilu su prosleđena Ministarstvu prosvete i sad čekam njihov odgovor", priča Ljubinka.
Slično se dogodilo i Beograđanki Ivana Đorđević, u čijem slučaju je ovaj posao trajao dve godine. Ona je završila interdisciplinarne studije, odnosno francuski jezik na Sorboni, a master iz primenjene lingvistike.
"Kada sam se vratila i pokušala da nostrifikujem diplomu, nisu znali kom fakultetu da pošalju dokumentaciju. Srećom, radila sam u Francuskoj školi pa mi nostrifikacija nije bila potrebna zbog posla, ali jeste zbog radne knjižice", priča Đorđević.
Kako kaže, na kraju je Katedra za francuski jezik nostrifikovala diplomu, gde je dobila zvanje prevodioca, a ne lingviste, iako je završila master iz te oblasti.
Prof. dr Slobodan Stupar, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje, kaže za “Blic” da uskoro slede zakonske izmene koje će ceo postupak priznavanja stranih diploma i ubrzati i pojeftiniti. „Nostrifikacija nije postojala ni prema postojećem Zakonu o visokom obrazovanju, već to forsiraju univerziteti. U Zakonu postoji priznavanje ili prepoznavanje diploma, što je zapravo znatno jednostavniji proces. U predlogu, koji će se uskoro naći u Skupštini, postojaće dva tipa priznavanja, odnosno prepoznavanja: diploma za rad i diploma za nastavak školovanja. Diploma za rad priznavaće se u Ministarstvu prosvete, a diploma za nastavak školovanja na fakultetima. Procedura će moći da traje najviše dva meseca i biće jeftina - tvrdi Stupar.
Izvor: Blic