Jorgovanka Tabaković za NIN: Nije svaki priliv deviza poželjan
U skladu sa ovim očekivanjima, NBS pozitivno gleda na nedavno donete mere Vlade Srbije u pravcu fiskalne konsolidacije i nastoji da u svom domenu obezbedi pozitivan ishod pregovora o aranžmanu sa MMF-om, napisala je Tabaković u autorskom tekstu za novi broj NIN-a, uoči Regionalnog investicionog samita, 25. oktobra u Aranđelovcu.
Uz napomenu da razvoj zemalja u tranziciji u velikoj meri zavisi od priliva stranog kapitala, ona je konstatovala da je, ipak, od presudne važnosti sa kojim će ciljem i na koji način prikupljena sredstva biti iskorišćena. Tabaković ističe da je suština stranih investicija da koristi ima i zemlja u koju se investira, a karakter investitora i planirane stope profita u najvećoj meri određuju da li će kapital doći u formi stranih direktnih investicija ili portfolio investicija.
„Nestabilnost makroekonomskih varijabli, u ambijentu visoke likvidnosti na svetskim tržištima i snižene globalne percepcije rizika, može dovesti do priliva spekulativnog kapitala. Ovakva vrsta stranih ulaganja svakako nije najpoželjnija, jer predstavlja potencijalni uzrok nestabilnosti na deviznom tržištu.
Visoke kamatne stope usled visokih stopa inflacije u proteklom periodu i relativna stabilnost deviznog kursa privukli su portfolio investitore, koji su od početka godine do maja intenzivno ulagali u državne hartije od vrednosti“, podseća Jorgovanka Tabaković za NIN.
Naglašavajući da je priliv portfolio investicija u Srbiju kratkoročno neminovan i koristan da se do poboljšanja makroekonomske situacije premosti jaz u platnom bilansu, ona je navela i da su portfolio investicije u značajnoj meri podložne uticajima sa svetskih tržišta.
„To je manifestovano krajem maja i u junu kada je pojačana globalna percepcija rizika usled najava američkih Federalnih rezervi uzrokovala značajan odliv kapitala i slabljenje valuta mnogih zemalja u razvoju.
Blagovremene intervencije NBS na deviznom tržištu u ovom periodu u znatnoj meri su uspele da umanje negativne posledice po domaću ekonomiju. Slabljenje dinara bilo je na nivou valuta zemalja u regionu, a značajno manje u odnosu na Tursku i zemlje BRIKS-a, čije su valute dostigle istorijske ili višegodišnje minimume“, ističe Tabaković, prema čijem uverenju u Srbiji nikada nisu bile važnije strukturne reforme sa ciljem da se pospeši rast produktivnosti i investicija.