Svi smo mi Veliki Brat

Fenomen "Velikog brata" protresao je i zemlju Srbiju

Slično kao nekada kada je počela da se na ovdašnjoj državnoj televiziji prikazuje "Dinastija", ovaj "reality show " izazvao je bujicu komentara, mnogo više negativnih nego pozitivnih. Međutim, svi su znali ko su Aleksis, Kristl, Blejk, njegov sin homoseksualac Stiven i ostali... Kao što i sada, svi koji "ne gledaju", znaju ko su Miki, Edin, Danijela, Đankarlo, Jelena...

- Najaktuelnija kontroverza je "Veliki Brat". Jako malo ljudi shvata da bez "Velikog Brata" mi ne bismo mogli da pravimo programe kao što su „Jedinica“, kao što su potpuno objektivne vesti i tako dalje. Dakle, to ljudi ne shvataju. A "Veliki Brat" nije moj izum, to je nešto što je već oprobano. Mi smo pratili šta se događa u Britaniji, na koji način medij koji veoma liči na B92 nastoji da sačuva svoj uticaj u javnosti, kredibilitet i rejting i... to je to - rekao je direktor i glavni i odgovorni urednik B92, Veran Matić.

- Znači, nismo mi potpuno posebni kao što bi neki voleli da misle. Ne nismo, na isti način funkcionišu pravila drugde u svetu. Nas teraju u komercijalizam i to će možda obeshrabriti mlade nove medije koji žele da se profesionalno bave edukacijom, da budu čuvari javnog interesa. Ali ako uspemo da napravimo dobar balans, to će biti herojski podvig - kaže Veran Matić.

Podaci pokazuju da je "Veliki Brat" napravio bum među televizijskim gledaocima i korisnicima interneta. Portal www.Nadlanu.com, preko koga uživo, 24 sata dnevno - sedam dana nedeljno, može da se posmatra život ukućana, ima dnevno konstantno - 170.000 poseta. Prevedeno u računarske brojke - beleži se 720 gigabajta protoka dnevno! To je otprilike veličina istovetna daunloudu 1000 igranih filmova...

Profesor sociologije kulture Ratko Božović kaže :" Veliki Brat je vrsta programa koji se prikazuje u svetu i nije loše da dođe na naše prostore kao orijentacija da vidimo šta se prikazuje drugde. Moram priznati da nisam pratio previše, ali sam uočio neujednačenost i potpuno otvoreni horizont u zbivanjima. Ne zna se da li je ono što vidimo realnost, da li su ljudi u kući bliski sebi ili glume? I da li je sve to manipulacija?

Postavlja se pitanje – kakva je to realnost ako se ljudi u kući prilagođavaju mediju koji ih prati i da li se oni, zapravo, udaljavaju od sebe u prividu međusobne komunikacije.

(old_image)Problem ove priče je u tome što će učesnici igrati igru koja se od njih traži, a želeće da se pritom dopadnu i da njihovo ponašanje bude poželjno. To je u ljudskoj prirodi. Ali onda takvo ponašanje nije čista sloboda i realnost, nisu lica nego maske. I onda imamo simulaciju čak i iskrenosti, morala i spontanosti da bi se neko nametnuo.

A kada je reč o velikoj gledanosti "Velikog Brata", ona se zasniva na patološkoj potrebi ljudi da vire kroz tuđu ključaonicu. U ovom slučaju to je više od ključaonice." - kaže profesor Božović.

Naravno, ima i onih koji imaju izrazito negativno mišljenje o fenomenu ove emisije. Tako, na primer, psiholog Žarko Korać, kaže:

- Čitao sam o toj emisiji i pogledao sam jedne večeri pola sata da vidim šta je to. Apsolutno ne želim da gledam takve emisije. One zadovoljavaju ono najgore u čoveku, a to je da zaviri u tuđi život na najpogrešniji način. Jedan psiholog je rekao: „Ljudi vole da vire u tuđe živote, a najviše kroz ključaonicu spavaće sobe“.

"Veliki Brat" upravo izlazi u susret toj potrebi i omogućava privid da u svakom trenutku možete videti šta se zbiva u životu drugih. Mislim da je ta emisija prepuna seksizma i trivijalnosti, a iznad svega je negiranje osnovnog ljudskog prava – prava na privatnost. Mislim, dakle, sve najgore o "Velikom Bratu".

S druge strane, postoje "fanovi" i među njima se nalazi i književnica Anabela Basalo. Poznata po govoru bez dlake na jeziku, bez ustezanja i lažnog snebivanja rekla nam je da "ne zna zašto prati ovaj rijalati šou, navija za Mikija, drži da su Srbi veliki voajeri, ne voli što se ukućani međusobno ogovaraju, sigurna je da u srpskoj verziji 'Velikog brata' neće biti seksa, a pristala bi da učestvuje u emisiji ovakvog tipa samo pod određenim uslovima.

- Ja sam, u suštini, samotnjak i veoma mi je važno da mi odgovaraju ljudi kojima sam okružena. Morala bih dobro da razmislim da li bih učestvovala u “Velikom bratu” i da prethodno progovorim bar po dve rečenice sa ostalim ukućanima - izričita je Anabela.

(old_image)Ona smatra da će šou vremenom biti još gledaniji, jer “ljudi vole da vide tuđe nevolje i tuđi prljav veš”.

- Srbi su, u suštini, velika voajerska nacija, ne govorim u seksulanom smislu. To što nećemo nikako da priznamo da smo voajeri i da vidimo sebe onakvima kakvi jesmo čini nas još većim voajerima.

Kod nas se o seksu još priča u rukavicama. Sigurno će biti poljubaca, ali ništa više od toga. Ako i dođe do uzbuđenja ukućani će se sigurno kontrolisati.

Problem je što se ljudi u kući ne podnose, jedva čekaju priliku da počnu međusobno da se ogovaraju. Nisu mi ni poznati kriterijumi po kojima su birani ljudi. Sigurna sam da bi se životinje zavolele pre nego ljudi, kad bi ih zatvorili na izvesno vreme na jednom mestu.

Navijam za Mikija jer je on “iskreni dečko iz naroda, ne pretvara se toliko kao ostali i jasno priznaje da je u kući zbog novca”. Razumem u potpunosti njegovu potrebu da napusti takvu sredinu.

I tako, dok televizijski programi prolaze, fenomen "Velikog brata" i dalje traje, hteli mi to da priznamo ili ne. Da li će Srbi ozbiljnije shvatiti ovaj program nego ostatak sveta ostaje tek da se vidi. Novinari već pišu u tome da se u Mikijevom Kupinovu ljudi okupljaju u lokalnoj kafani pred televizorom, noseći majice sa natpisom - "Svi smo mi pomalo Miki".