Na komunalije damo trećinu svega što zaradimo

Precizni podaci o obimu dugova ne postoje, ali procenjuje se da svako peto domaćinstvo ne plaća redovno bar jedan račun, a sve se više podižu krediti kako bi se izmirile nagomilane obaveze.

Za fiksne troškove četvoročlane porodice potrebno je čak 40.000 dinara. Nakon poskupljenja grejanja, struje i gasa, treba nam i do 1.500 dinara više u odnosu na septembar. Prema najnovijim podacima, na stan, vodu, struju, gas i ostale energente treba da izdvojimo i do 15 odsto od ukupnih primanja domaćinstva. Telefoniranje, internet, kablovska pojedu još oko pet odsto prihoda, a za prevoz damo čak osam odsto od svega što zaradimo.

Uprkos raznim oprostima i reprogramima, uz pad zaposlenosti i kupovne moći, konstantno pada i procenat izmirenja računa domaćinstava. Građani Srbije najređe plaćaju račune za struju i grejanje, a zbog stalnih isključenja, najredovniji su u plaćanju računa za fiksne i mobilne telefone.

Tako su mnogi spremni da mesecima zaborave na odlazak na šalter distribucije kako bi platili račun za struju, ali će u isto vreme izmiriti dva, a moguće i tri računa za mobilni telefon. I kablovski operateri su rigorozni, televizor, tako, već posle drugog meseca neplaćanja ostane nem, a ako preko njih građani plaćaju i internet, neplatišama prvo smanjuju brzinu, a zatim, takođe, isključuju signal. Zato su dugovanja za kablovsku, kako navode neki od operatera, relativno mala.

Inače, kako kažu u naplatnim službama svih komunalnih preduzeća, telekomunikacionih kuća i kablovskih operatera, najredovnije platiše su, uprkos tome što imaju u proseku najniže prihode - penzioneri.

- Moja generacija nije navikla da ne plaća račune. Nas su učili da ono što potrošimo i platimo, pa zato biram da štedim na struji, da isključujem grejanje, ne koristim telefon pre devet sati uveče, kako bi mi računi bili manji i kako bih mogla da ih pokrijem od vrlo skromne penzije - kaže Mara Ćuk (70), penzionerka iz Beograda.

Mnogima se desilo da su zbog greške u knjiženju platili isti račun za komunalne usluge dva puta i to samo zato što nisu čuvali račune kao dokaz o uplati. Uplatnice je potrebno čuvati minimum godinu dana, dok neki savetuju građanima da ih ne bacaju ni u narednih 10 godina.

Građani koji ne plaćaju račune u nadi da će zastariti, greše, tvrde javna preduzeća. U najvećem broju slučajeva, pre roka zastarevanja sledi opomena, pa utuženje, a nakon toga ne samo da će potrošač morati da izmiri dug i kamate, nego će platiti i sudske troškove.

Izvor: Blic