Nikolić: Samo se budala ne menja
Britanci su intervju s Nikolićem započeli pitanjem o promeni političke stranke Tomislava Nikolića, tačnije promene politike od nacionalističe (SRS) ka proevropskoj (SNS).
"Nisam imao nikakav konflikt sa sobom po tom pitanju. Može se biti i nacionalista i proevropljanin, ali to je teško objasniti vama u Evropi jer je srpski nacionalizam ovde oduvek predstavljen kao nešto negativno. Međutim ja volim svoju zemlju baš kao što vi volite svoju. Počeo sam sa odbranom Jugoslavije, nastavio čuvanjem Srpske Krajne, republike Srpske, kao i čuvanjem Kosova u granicama Srbije. A sve vreme Evropa prigovara svemu što radimo. Stavljaju te na listu nepoželjnih i nameću izolaciju i sankcije. Pošto su se vremena promenila, morali smo da postavimo sebi nove ciljeve. Ima izreka u našoj zemlji koja glasi 'Samo budala ne menja sebe!'", objasnio je Nikolić i dodao da je sada vreme da obezbedi narodu bolji život, socijalnu zdravstvenu zaštitu.
Na pitanje da li vidi evropske integracije kao jedini način da se obezbedi bolji život za Srbe, Nikolić je odgovorio da članstvo u EU nije jedini put da se to ostvari, "ali je najbolji i najsigurniji".
"Imamo brojne sporazume sa zemljama širom sveta. Imamo odlične trgovinske sporazume sa mnogo velikih, moćnih zemalja koje nisu u Evropskoj Uniji. Međutim, nažalost ne proizvodimo dovoljno jer smo proizvodnju totalno zapustili proteklih 13 godina. Ipak, mi ne gledamo EU kao šansu da dobijemo nešto para. Možda su to radile zemlje koje su već u Evropi", objašnjava predsednik Srbije.
On ocenjuje da je Srbija na dobrom putu da sprovede temeljne sudske i zakonodavne reforme kako bi se priključili Evropi.
Govoreći o mogućem priznavanju Kosova, Nikolić je podsetio da u Evropi postoje zemlje koje nisu priznale Kosovo i da one zbog toga neće biti isključene iz EU. Za Srbe na Kosovu, kako kaže, najbolje je da u što većem broju izađe na izbore 3. novembra.
Predsednik Srbije smatra i da je zemlja na doborom putu da reši o finansijske probleme.
"Prošle godine smo uspostavili odlične kontakte sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i smatram da će nam saradnja sa njima pomoći da izađemo iz ove ekonomske situacije. Pristali smo na velike investicije u agrokulturi i tehnologiji, a to bi trebalo da bude osnova srpskog izvoza. U decembru ćemo početi i rad na gasovodu Južni tok koji ide iz Rusije do Italije. Takođe, pregovaramo sa kompanijama u Kini po pitanju energije i građevine", ispričao je Nikolić i izrazio zahvalnost građanima Srbije koji su Vladi dali šansu da urade tako veliki posao.
U istom broju FT donosi i tekst o srpskoj vladi konstatujući da u njoj "istinsku moć ima prvi potpredsednik Aleksandar Vučić". Cilj vlade je članstvo u Evropskoj uniji, a kada Srbija bude otpočela pristupne pregovore, članice EU ne treba da traže izgovore da ih prekinu, ocenjeno je u specijalu "Fajnenšel tajmsa".
Srbija postigla konsenzus
Posle dvodecenijske potrage za identitetom i pravcem, izgleda da je Srbija postigla konsenzus i kao konačni cilj sebi postavila članstvo u Evropskoj uniji, navodi se u tekstu pod naslovom "Članstvo u EU cilj novih lidera Srbije".
Uz podsećanje da je sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom utro put Srbiji da otpočne pregovore o pristupanju EU do januara 2014. godine, u tekstu se napominje da je to "samo početak puta koji bi mogao da traje godinama".
Srpska vlada se sada fokusira na ekonomske probleme koji datiraju odavno, uz ambiciozne ali bolne mere štednje i strukturalne reforme koje je najavila ovog meseca, ocenjeno je u članku.
Napredak se, ocenjuje se u tekstu, teško mogao predvideti prošle godine, kada je Tomislav Nikolić na izborima pobedio "prozapadnije orijentisanog dotadašnjeg predsednika Borisa Tadića, a vlada koju je dotad predvodila Tadićeva Demokratska stranka, zamenjena vladom sačinjenom od bivših nacionalista".
Akcije koje je nova srpska vlada preduzela pomogle su da se EU ubedi da su vlasti ozbiljne - pogotovu kad je reč o Kosovu, gde su postigle ono što Tadić, kako se činilo, nije mogao ili nije želeo da uradi, navodi se u tekstu.
Normalizacija odnosa sa Kosovom bio je politički riskantan poduhvat, ali se postizanje sporazuma kako bi se otpočeli pregovori sa EU pokazalo kao popularno - mada je, paradoksalno, Vučić postao popularniji od premijera, ocenjuje FT.
Vučićeva popularnost, navodi se u tekstu, mogla bi da pomogne vladi u narednim mesecima pošto se fokus pomera ka ekonomskim reformama.
Ipak, održati podršku kroz ekonomske reforme i kompleksne pregovore sa EU biće veliki izazov, a i druge prepreke bi se mogle pojaviti u budućnosti, pogotovu ako članice EU bude insistirale na tome da Srbija mora da formalno prizna nezavisnost Kosova, što bi bila cena njenog članstva, ocenjuje britanski list.
Vrata Brisela - put u prosperitet
U drugom tekstu, koji nosi naslov "Vrata Brisela jedini put za prosperitet Srbije", FT ocenjuje da, jednom kada Srbija bude započela pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, njenih 28 država članica ne treba da traže izgovore da ih prekinu.
"EU svakako treba visoko da podigne lestvicu, kao i za Hrvatsku i da insistira na tome da Srbija iskoreni korupciju, organizovani kriminal, da ojača nezavisnost pravosudja i da zaštiti prava manjina", piše FT.
Ulazak Srbije u EU biće dobar i za Evropu, jer će time "podupreti bezbednost u regionu ozloglašenom još od atentata na austrijskog nadvojvodu Ferdinanda 1914. godine, koji je uvukao ostatak Evrope u rat", ocenjuje list.
"Vrata Brisela su jedini put prosperiteta" za Srbiju, ističe se u tekstu, uz objašnjenje da je pomoć od Rusije ili Ujedinjenih Arapskih Emirata upotrebljiva za modernizaciju infrastrukture i obnovu industrije, dok za dugoročnu transformaciju srpske politike i ekonomije nema realne alternative Evropskoj uniji.
Moć u rukama Vučića
U tekstu pod naslovom "Istinsku moć u srpskoj vladi ima Vučić", FT navodi da, nošen talasom popularnosti, lider najveće stranke u vladajućoj koaliciji, prvi potpredsednik vlade Srbije nije potvrdio da razmišlja o prevremenim izborima, ali oprezno, nije ni isključio tu mogućnost.
Ako, shodno očekivanjima, EU odobri da pregovori o članstvu Srbije počnu početkom sledeće godine, čini se da bi Vučić želeo da iskoristi politički zamah, ocenjuje list.
Poslednje ankete ukazuju da on i njegova Srpska napredna stranka mogu da osvoje dovoljno veliku pobedu koja bi im omogućila da vladaju bez sadašnjeg koalicionog partnera Socijalističke partije Srbije premijera Dačića, navodi list, uz ocenu da bi to takodje donelo naprednjacima čvrst mandat da sprovedu teške reforme koje je vlada pokrenula ovog meseca.
Podsećajući na rezultate prošlogodišnjih izbora, list navodi da su "naprednjaci ušli u koaliciju sa socijalistima što je Dačiću omogućilo da postavi svoju cenu: mesto premijera, dok rejting demokrata od tada rapidno opada".
Dačić je od tada "bio pregovarač Srbije u razgovorima o normalizaciji odnosa sa Kosovom što je kulminiralo sporazumom postignutim u aprilu. "Međutim, kod kuće se pokazalo da je istinska moć u vladi u rukama Vučića", ocenjuje FT podsećajući da je Vučić ujedno i nasledio predsednika Nikolića na mestu šefa naprednjaka.
Kao prvi potpredsednik vlade, navodi se u tekstu, Vučić je preuzeo i odgovornost za nadgledanje srpskih obaveštajnih agencija, navodi se u članku, što mu je obezbedilo platformu za njegovu najpopularniju - mada kontroverznu - inicijativu a to je borba protiv korupcije.
Nova srpska vlada je, ocenjuje list, zadobila poverenje međunarodne zajednice jer je učinila korak ka normalizaciji odnosa sa Prištinom.
"Iako je taj korak vezan za Kosovo izgledao rizičan na polju unutrašnje politike, činjenica da je on obezbedio najverovatniji početak pregovora sa EU u januaru doprinela je popularnosti naprednjaka i osnažila Vučića", piše FT.
Ipak, prepreka na putu ka pregovorima ostaju lokalni izbori na Kosovu 3. novembra, zaključuje britanski list, uz ocenu da bi velika izlaznost srpske zajednice obezbedila nastavak implementacije Briselskog sporazuma.
Ozbiljne reforme
U ekonomskom delu specijalnog izdanja Fajnenšl tajmsa, autor teksta navodi da je Vlada Srbije rešena da provede zemlju kroz ozbiljne reforme, ali ukazuje i na zabrinutost investitora i analitičara da bi povećanje poreza i smanjenje zarada moglo da poremeti rešenje duboko ukorenjenih problema.
Citirajući brojne intervjue koje su vicepremijer Srbije Aleksandar Vučić, kao i ministri finansija i privrede Lazar Krstić i Saša Radulović dali pojašnjavajući novi paket ekonomskih vladinih mera, britanski list konstatuje da mnogo Srba i dalje živi lošije nego u vreme jugoslovenske, relativno liberalne forme komunizma, pa bi njihovo protivljenje tim merama moglo biti intenzivno, čak uz moguće proteste.
Ostaje nejasno, dodaje Fajnenšl tajms, "da li će srpskim ministrima finansija i privrede, njihov tehnokratski status, pomoći ili odmoći u sprovodjenju reformi".
Navodeći da su medju ekonomskim analitičarima u Srbiji mišljenja zaista podeljena oko seta vladinih mera, britanski dnevnik piše da su strani posmatrači kritični, naročito kada je u pitanju bankarski sektor.
Primamljivost IT sektora
U tekstu posvećenom IT Sektoru, Fajnenšl tajms piše da je reč o sektoru izuzetno primamljivom za globalne investitore, i da je Srbija "omiljena lokacija za centre za tehničku podršku", što dokazuju primeri stranih kompanija poput NCR, Sitela i Euroneta.
U sektoru proizvodnje, akcenat je na automobilskoj industriji, preciznije na Fijatu, kome Fajnenšl tajms posvećuje poseban tekst, uključujući i intervju sa prvim čovekom kragujevačke fabrike itaijanskog brenda Antonijem Ferarom, koji kao posebne prednosti Srbije, kao investicione destinacije, navodi njenu lokaciju i industrijsku kulturu”.
Automobili su pokretačka snaga oživljavanja industrije, zaključuje Fajnenšl tajms.
Poljoprivreda, energetski sektor - posebno obnovljivi izvori energije, turizam, takodje su teme kojima je britanski list posvetio pažnju, napominjući da u okviru svih ovih sektora postoji podeljenost mišljenja o najboljim načinima da se napravi ekonomski preokret, ali i rešenost da se do njega dođe.