Srpski plaćenici tempirana bomba
Najveći problem su džihadisti, koji se sa ratišta u Siriji vraćaju sa učvršćenim ekstremističkim stavovima i spremni da žrtvuju sebe i druge zarad ideologije. Ništa manja nije ni opasnost da Srbija, zbog svojih državljana koji se svrstavaju na neku od strana u sukobu, na sebe privuče gnev različitih terorističkih organizacija.
Procene govore da se na sirijskom ratištu borilo, ili se i dalje bori, nekoliko desetina dobrovoljaca i plaćenika iz naše zemlje. Profesor Radomir Milašinović, dekan Fakulteta bezbednosti, kaže da su džihadisti velika opasnost za Srbiju jer predstavljaju kritičnu masu koja se veoma lako može vrbovati za ekstremističke ciljeve i akcije.
"Kada se vrate sa ratišta na Bliskom istoku, oni sa sobom donose i ideologiju koju šire u svojoj okolini", objašnjava profesor Milašinović.
"Oni se lako odlučuju na terorističke poduhvate i zato predstavljaju pretnju za bezbednost, ne samo Srbije već i čitavog regiona. Država mora da reaguje. Nekada su čak i činovnici koji su odlazili na službu u inostranstvo dobijali uputstva države, a sada smo došli do toga da naši građani odlaze da ratuju za svoj groš".
Inicijativu za donošenje zakona kojim bi odlazak i regrutovanje ljudi iz Srbije za ratove u svetu bio tretiran kao najteže krivično delo, najavio je nedavno predsednik Socijaldemokratske partije i ministar u Vladi Srbije Rasim Ljajić. On je rekao da se slaže da iskusni ratnici i plaćenici koji se vraćaju u domovinu predstavljaju potencijalnu opasnost za bezbednost zemlje.
Da veći problem predstavlja povratak džihadista nego njihov odlazak u rat, svedoči i primer Austrije. Bezbednosne službe u ovoj zemlji uznemirene su jer se, prema njihovim informacijama, desetak od ukupno 40 austrijskih dobrovoljaca iz Siriju već vratilo u Austriju. Sada su obučeni da ratuju i indoktrinirani ideologijom Al Kaide. Oni su pod nadzorom Službe za zaštitu ustavnosti i borbu protiv terorizma i traži se način da se procesuiraju i kazne.
U regionu za glavnog „izvoznika“ džihadista važi Bosna i Hercegovina, a pre nekoliko meseci predstavnici SAD i EU zatražili su od BiH podatke o sirijskim dobrovoljcima kako bi protiv njih preduzeli „adekvatne mere“. U BiH pokrenuta je inicijativa da se ratovanje u inostranstvu zabrani i kažnjava oduzimanjem državljanstva.
Narodni poslanik Momir Stojanović, bivši načelnik Vojnobezbednosne agencije, kaže da Srbija mora hitno da reaguje tako što će zabraniti i sankcionisati učešće svojih državljana u ratnim sukobima u inostranstvu.
"Svako angažovanje ratnika iz Srbije, bilo da su dobrovoljci ili plaćenici, u sukobima u bilo kojoj zemlji u svetu predstavlja potencijalnu opasnost po državu", objašnjava Stojanović", "Najpre zato što je moguće da će takvo angažovanje izazvati neprijateljski stav zemlje u kojoj se odvija sukob prema nama. Posebno je osetljivo pitanje sukoba na Bliskom istoku, gde postoje brojne terorističke organizacije koje mogu da budu isprovocirane takvim aktivnostima".
Stojanović objašnjava da zabrana treba da se odnosi na svako samostalno angažovanje u ratnom sukobu, bez obzira na to o kojoj se zemlji radi i ko su sukobljene strane:
"Naša država može politički da osudi delovanje neke od sukobljenih strana, ali mešanje naših ratnika ne smemo da dozvolimo. Eventualno uključivanje u neki ratni sukob mora uvek da bude u skladu sa zakonom, pod okriljem države i uz stav SB UN. O kaznama za one koji se ne budu pridržavali zakona treba da govori struka, ali spektar može da bude širok od oduzimanja državljanstva i progona do zatvorske kazne".
LJUDSKO PRAVO
EKSPERTI za međunarodno pravo objašnjavaju da nije lako zabraniti građanima da kao dobrovoljci odlaze u ratove u inostranstvu jer je to ugrožavanje ljudskih prava. S druge strane, država bi mogla da nađe mehanizme da one koji su na taj način učestvovali u ratovima kazni.
Izvor: Novosti