Reka posle kiše

Dolazak u Galeriju SULUJ uvek  je više  zadovoljstvo nego posao. Nasmejana i prijatna Ivona Rajačić Barandovski, kustos galerije, uvek odlični likovni projekti i pravo društvo onih koji iskreno veruju i prate šta se dešava na našoj likovnoj sceni.

Tako je bilo i ovog puta. Ponedeljak je, pola osam uveče, 2. oktobar (kad beše počinje jesen). Izloženi su akvareli Đorđa Petrovića. Horizontalni formati (odlično uklopljeni i postavljeni u enterijer galerije), svedeni na minimum, atmosfera kao simbol - znak, čisto, bez suvišnih detalja, ništa dodati, ništa oduzeti - a to je u akvarelu, inače najtežoj slikarskoj tehnici, najveće umeće. Izložbu je otvorio Nikola Šindik govoreći o autoru i njegovom delu lirski nadahnuto, likovnim jezikom. Imao sam osećaj da, i da nisam video dela, znam tačno o čemu je reču. Zatim smo posluženi, onim što uvek lepo ide uz razgovor o umetnosti i još, dugo, dugo pričali o reci, o kiši, o akvarelu...

Dragan Kljajić