Bezbedno, fer i zakonito

Doping kontrola na Univerzijadi je rigorozna, a šef medicinske komisije Međunarodne univerzitetske sportske federacije (FISU) Lorens Rink poručuje da je najveća smotra univeritetskog sporta na planeti “čistija” od olimpijada.

Učesnici su mlađi i novčane nagrade su manje i to je verovatno osnovni razlog. Voleo bih da kažem da je u pitanju obrazovanje, ali nisam siguran da smem to da tvrdim”, kaže Rink. On za publikaciju “Druga strana medalje”, koju je Antidoping agencija Srbije (ADAS) objavila uoči početka 25. letnje univerzijade, kaže da sportske igre moraju biti bezbedne, fer i zakonite.

Sport i herojstvo
Projekat “Druga strana medalje”, čiji je autor novinarka Marija Midžović, tretira doping više sa kulturološkog, antropološkog i sociološkog stanovišta, nego sportskog i medicinskog.
Ciljevi publikacije su obrazovanje javnosti o dopingu, njegova osuda i promocija vrednosti sporta zasnovanih na herojstvu onih koji, čuvajući ideale fer pleja, osvajaju najsjanija odličja, oštro se protiveći upotrebi nedozvoljenih stimulansa.

Pored Rinka, glavnog doktora na svim univerzijadama od 1995, o fenomenu nedozvoljenih sredstava govore Jasna Šekarić, Vlade Divac, Dragutin Topić, Dušan Kovačević, Svetislav Basara, Ivan Tasovac, Jadranka Jovanović, Jagoš Marković, Isidora Žebeljan…

Marija Midžović ističe da su istraživanja koja se bave dopingom u širem, fenomenološkom kontekstu, i dalje retka, zbog čega je ADAS zamolila ljude iz oblasti humanističkih disciplina da pomognu u osvetljavanju jednog od ključnih pitanja savremenog sveta – da li je uspeh moguć bez upotrebe nedozvoljenih stimulansa?

Želja nam je bila i da se kroz neobičan prilaz problemu dopinga učesnicima Univerzijade predstave i neka od najvećih stvaralačkih imena koja ima Srbija. Ovaj projekat ne služi na čast samo ADAS. Sa nestrpljenjem očekujemo reakcije stranih gostiju”, kaže Marija Midžović za FoNet.

Fenomen dopinga
Najuzbudljivije za autore publikacije, ali i za sagovornike, prema njenim rečima je bilo kretanje kroz novu i malo istraženu teritoriju.
Načeli smo ovu dramatičnu priču koja obeležava ne samo svakodnevicu vrhunskih sportista, sveukupnog pregalaštva, već i običnog čoveka koji je suočen sa olimpijskim zahtevima u običnom životu. Čovek danas ne radi da bi živeo, stiče se utisak da je upravo obrnuto”, ističe Marija Midžović.

Govoreći o fenomenu dopinga, prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorišta Đurđija Cvetić kaže da u pozorištu uvek postoji mogućnost popravke, a sportisti su suočeni sa tim da budu bolji tek na sledećoj Olimpijadi – za četiri godine.

Takav pritisak na njih je verovatno tako strašan da se, ako smem da kažem, ne čudim što posegnu za nečim. Ali, ako neko vara u tome, čim uzme doping, nema prava da se takmiči sa onima koji su čisti. To više nije sport i takmičar nije sportista. To je kao kada bi neko drugi došao i igrao mene u pozorištu”, kaže proslavljena jugoslovenska glumica.

Oprerska diva Jadranka Jovanović svedoči da operski pevači uzimaju kortizon kako bi rešili probleme sa glasnicama i prehladama uoči nastupa, a dramski pisac Dušan Kovačević podseća da su zbog kokaina Dijego Maradona i Klaudio Kaniđa skoro potonuli do samog dna.

Pijanista Ivan Tasovac kaže da su pop zvezde, koje su nekada promovisale steroide, sada glavni promoteri zdravog života i “treba im verovati, jer tačno znaju o čemu govore”.

Odnos medija
Mediji o dopingu pišu senzacionalistički i tretiraju ga kao neku vrstu sportske sapunice.
Marija Midžović kaže da istraživanja sportskih monitoring agencija, rađena za potrebe korporativnoh sponzora, pokazuju da se gledaoci pretvaraju u voajere prateći neprekidno otkrivanje doping skandala, na koje su navučeni kao gledaoci sapunskih opera.

Atletičar Dragutin Topić, koji je bio pozitivan na norandrosteron 2001. godine, zbog čega je dobio suspenziju na dve godine, kaže u publikaciji “Druga strana medalje” da su mediji bili objektivni i da mu je pružena prilika da iznese svoju odbranu.

Topić, koji je sa 38 godina aktivan na borilištima, tvrdi da je reč o navodnom doping pozitivnom nalazu i da je nevin. On objašnjava da je razlog doping pozitivnih nalaza sportista njihova neinformisanost, ali i neupućenost njihovih trenera.

Mi sportisti, kao i treneri, prunuđeni smo da se snalazimo kako znamo i umemo i da uzimamo suplemente sumnjivog porekla za koje mislimo da su čisti. Na našem tržištu su se, nažalost, pojavljivali proizvodi koji su, kako se to kaže, zaprašeni”, kaže Topić.

(FoNet)
Nenad Vulović