Zašto i kako biti pravilno prisutan na Internetu?

Zašto je uopšte važno da budem prisutan sa svojim biznisom na Internetu?

Otvorili ste firmu, uložili novac i krenuli sa radom. Normalno je da želite da vam se to isplati i
da ostvarite i dobit. Potencijalne klijente/kupce možete tražiti u svom neposrednom okruženju. To je dobro, ali ne i dovoljno u današnje vreme. Statistike kažu da je broj onih koji imaju pristup Internetu u Srbiji iz godine u godinu sve veći. Očekivano, situacija u Beogradu je bolja, pa pristup ima 65,8% domaćinstava, u Vojvodini 58,3%, a u centralnoj Srbiji 49 %. Ako ste i vi na Internetu, svi oni vas mogu videti.

Šta god da nas zanima ukucamo u pretraživač i tako se informišemo. Ako vas nema na Internetu u današnje vreme teško da će vas iko i tražiti na drugi način. Telefonski imenici su davno prevaziđene stvari, tako da zarad sebe i svog ličnog dobra morate biti prisutni na Internetu.

Internet je idealno okruženje za kvalitetnu dvosmernu komunikaciju sa korisnicima - nije cilj da pričate posetiocima sajta već da pričate sa njima. Tako možete saznati šta ih zanima od vaših proizvoda, da li je neka roba/usluga dobra ili ne... Na ovaj način u isto vreme istražujete tržište i
dobijate zadovoljne korisnike na Internetu koji znaju da vam se mogu obratiti za svaki problem/nedoumicu i koji će vas dalje preporučiti drugima.

Kakvi načini prisustva na Internetu postoje?

Najkraće rečeno - možete imati svoj sajt, blog i naloge na društvenim mrežama. Uprkos svim prednostima Interneta, podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da mala i srednja preduzeća u Srbiji ne koriste dovoljno Internet u svom poslovanju. Pristup Internetu danas u našoj zemlji imaju skoro sva preduzeća, ali nisu sva prisutna na njemu. Npr. samo 61,9% firmi u centralnoj Srbiji ima svoj sajt. Ove brojke bi trebalo da budu veće jer postavljanjem svojih proizvoda i usluga na sajt, preduzeća pružaju priliku Guglu da ih u svojim pretragama vidi i pokaže drugima, i da sve one koji traže usluge i proizvode slične njihovim, dovede baš do njih.

Drugi jako dobar način komunikacije preko vlastitog web sajta je korporativni blog. To je blog na
kome bi, kao autori, trebalo da se pojavljuju ljudi koji su na najvišim pozicijama u firmi. Oni bi
trebalo da pokažu svoju ekspertizu pišući o temama koje su u vezi sa problematikom kojom se bavi njihova kompanija i tako izgrade kredibilitet kompanije u očima korisnika.

Skoro svako danas ima profil na nekoj od društvenih mreža. Na Fejsbuku gotovo svi imaju privatne profile, ali šta je sa firmama? Imati profil i stranicu na Fejsbuku nije isto. Kompanija ne sme da ima profil, to je zabranjeno pravilima samog Fejsbuka. Neke firme, naročito manje, imaju samo profile, ali to se smatra krajnje neprofesionalnim korakom.

Pored Fejsbuka, tu je i Tviter koji prvenstveno služi za bržu komunikaciju i koristi se za razgovor
na određene teme, u mnogo većoj meri nego Fejsbuk. Ovde bi valjalo istaći i značaj Google + mreže koja je manje rasprostranjena u odnosu na prve dve, ali je jako važna jer je bitna za dobro pozicioniranje na samom Guglu. Potrebno je pomenuti i Pinterest i Instagram koji su jako
zgodni naročito za firme koje imaju “opipljive” proizvode (nameštaj, kolači, cveće, proizvodnja
garderobe...).

Zašto nije dobro i dovoljno imati samo FB stranicu/profil na kojoj bi razvijali svoj biznis na netu?

Kako bi se što pre skućili na Internetu, pojedinci i firme odluče da se "besplatno" nastane na nekoj društvenoj mreži. Zašto kažemo “besplatno”? Zato što nećete platiti pristup, ali ćete tamo ostaviti mnoštvo svojih informacija, fotografija, video zapisa... koji imaju svoju vrednost. A bez kojih možete i ostati ukoliko prekršite neko od pravila te društvene mreže.

Slikovito objašenjeno – ako društvene mreže gledamo kao kafić u kome se okuplja društvo, on jeste odličan za druženje, ali ne možete da živite ili radite u njemu. Morate da imate svoj dom ili
kancelariju. Dakle, potreban vam je vaš lični kutak na Internetu. Kao što "gazda kafića" može
nekoga i da izbaci napolje, ako taj krši neka pravila kuće i društvena mreža može da vas izbaci
ukoliko ne poštujete njihove propise. To se, iz različitih razloga, mnogima već i desilo – mnogi su
ostali bez svog profila, a time i bez pristupa stranicama i podacima koje su do juče smatrali svojim.

Pravi smisao prisustva na bilo kojoj društvenoj mreži je privlačenje posetilaca na svoj sopstveni
sajt. Kada imate svoj sajt možete da postavite i svoja pravila. Mogućnosti su vam neograničene
(od izgeda samog sajta, preko dizajna, načina na koji ljudi mogu da vas kontaktiraju...). Dakle,
neophodan vam je sajt pa tek onda nalozi na društvenim mrežama.

Koja je razlika između bloga (svog sajta) na svom domenu i bloga na zajedničkoj platformi (tuđem sajtu)?

Na primer, jedan od sajtova koji se kod nas često koristi je WordPress.com. Ovo je sajt na kome
svako može besplatno da postavi svoj blog. Kao što ljudi Fejsbuk ne vide kao sajt, već kao mrežu, ni wordpress.com ne vide kao sajt, već kao blog platformu. Prednosti ovog sajta su što se blog vrlo jednostavno kreira – izabere se i podesi templejt i – bloger može da počne sa radom. U tom slučaju bloger ne mora da brine o SEO, o spamu, o zaštiti sajta... Međutim, mogućnosti podešavanja su ograničene (npr. ne mogu se instalirati razni zanimljivi plug-in-ovi koji bi blogeru bili korisni iz raznih razloga). Ako bloger podigne blog na svom vlastitom domenu, to je njegov sajt, na kome važe njegova pravila i na njemu može da podešava i instalira šta god želi. Naravno, u tom slučaju on mora da vodi i računa o nekim stvarima o kojima na wordpress.com ne mora, ali to je cena slobode.

Kad imate svoju kuću onda ste svoj na svome, ali imate i veće obaveze. Morate da brinete i o krovu i o podrumu i o ogradi i da šišate travu... Ako imate iznajmljenu sobu, sve to ne morate da radite, ali ne možete da radite mnogo toga što bi želeli. Zbog toga svi ipak žele da imaju svoj dom.

Sve savete omogućio RNIDS.

Sledeća tema kojom ćemo se baviti je "Zašto je važno imati sajt ukoliko ste mali privrednik?"

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.