Mladi se opijaju već u šesnaestoj

Dva pića dnevno za muškarce i jedno piće dnevno za žene smatraju se dozom alkohola koja nije štetna. Ova matematika ne znači da čašice pića mogu da se sabiraju na nedeljnom nivou – ako se ne pije pet dana, ne znači da vikendom može da se nazdravi sa pet čaša vina ili 14 čašica rakije. Ako ne možete bez čaše – onda je to zavisnost.

„U mojoj porodici alkohol je uvek imao status rado viđenog gosta. Kad sam bio mali davali su mi penu od piva, a kada sam stigao u pubertet dobijao sam vino uz ručak i večeru da mi se obrazi zacrvene. Kada sam stigao u mladalačke godine shvatio sam da pijem i kad sam raspoložen i kad nisam, kad se posvađam sa devojkom ili sa njom proslavljam tri meseca zabavljanja, položen ispit na fakultetu ili dobitak na kladionici. Međutim, vrlo brzo sam počeo da pijem i kad Zvezda pobedi i kada Zvezda izgubi, kad me iznervira gužva u prevozu, kada je ružno vreme i kada mi je sve potaman. Konačno sam shvatio da je opravdanja sve manje, a pića sve više”, priča Dušan M. (24), koji se već godinu dana leči od alkoholizma.

Na lečenje nije došao na nagovor porodice, jer od početka studija živi samostalno, pa ga roditelji uglavnom viđaju vikendom i ne primećuju „promene” u njegovom ponašanju, niti na nagovor drugara, jer u društvu važi za veseljaka kad popije. Pomoć lekara je potražio kada je organizam počeo da šalje signale da ne može da igra „utakmice” sa popijenim čašama pića i kada mu je lekar saopštio da ima uvećanu i masnu jetru i upozorio da sledeća dijagnoza može biti – ciroza.

Dr Petar Nastasić, predsednik Republičke komisije za prevenciju zloupotrebe alkohola i alkoholizma i profesor na katedri za socijalni rad Fakulteta političkih nauka u Beogradu, upozorava da je alkoholizam dobio razmere nezarazne epidemije i dodaje da je više od 80 odsto mladih do 16 godine života već probalo alkohol i da se trećina njih opijala.

„Mladi počinju da piju u 12-13 godini, a već u šesnaestoj piju svaki dan i povremeno se opijaju, što ne treba da čudi s obzirom na to da je u našoj sredini alkohol – član porodice. Pićem se ne „zaliva” samo rođenje i krštenje deteta, rođendani, venčanja, ispraćaji u vojsku, nove godine i porodične slave, već i utakmice omiljenog tima, nerviranje zbog gužve u saobraćaju, nesporazumi sa šefom, problemi u porodici. Muzički festivali koji magnetski privlače mlade osobe, kao što su „Birfest”, „Guča” i „Egzit” su inkubatori koji proizvode nove zavisnike od alkohola. U velikom broju porodica deci se daje pivo, koje uzimaju i trudnice i dojilje uz argumentaciju da ovo piće sadrži vitamin Be. Ženama koje imaju problem sa krvnom slikom često se nudi vino sa objašnjenjem da ono vraća boju u obraze"
, kaže dr Nastasić.

Godišnje najmanje oko 54.000 vozača sedne za volan pod dejstvom alkohola, pokazuje statistika MUP-a Srbije. Gotovo polovina njih ima od 0,5 do 1,2 promila alkohola u krvi, dok čak oko 20 odsto vozača seda za volan i u stanju mnogo teže alkoholisanosti. Njihovo prisustvo na ulici se iz godine u godinu povećava, kao i broj saobraćajnih nesreća koje čine. Ovi vozači su razdražljivi, koncentracija i koordinacija pokreta im je značajno umanjena, vid im je slabiji za 30, a sluh za čak 40 odsto.

On ističe da u našoj zemlji ne postoje podaci o broju alkoholičara, jer se tek svaki deseti javlja na lečenje.

„Nemamo ni zbirnih podataka o broju lečenih zavisnika od pića, niti o broju saobraćajnih nesreća kojima je kumovao alkohol. Znamo da svaki peti pacijent u ordinaciji lekara opšte prakse ispoljava obrazac pijenja koji se može definisati kao rizičan. Stručnjaci smatraju čak 15 odsto muškaraca u našoj zemlji dnevno popije više od 60 grama čistog alkohola, što predstavlja veoma visok rizik za hronično i akutno oštećenje zdravlja, dok 7,7 odsto žena dnevno uzima više od 40 grama čistog alkohola. Nažalost, na lečenje dolaze samo osobe kojima se preti razvodom i one kojima je zdravlje ozbiljno narušeno, pa se alkoholičari uglavnom leče na internističkim i neurološkim odeljenjima ili u psihijatrijskim bolnicama”, naglašava dr Nastasić.

On dodaje da je regionalni ured Svetske zdravstvene organizacije za Evropu nedavno upozorio da stari kontinent troši više alkohola po glavi stanovnika nego ostatak sveta i svim zemljama članicama naložio da naprave smernice za smanjenje potrošnje alkohola. Rezultati evropske Epidemiološke studije o upotrebi duvana, alkohola i droga među učenicima (ESPAD) govore da stanovnici Rusije i Skandinavije piju samoubilački, a da samo građani Španije i Francuske nemaju problem sa pijenjem. Rezultati ove studije iz 2011. pokazuju da je 36 odsto učenika u Srbiji reklo da se opilo barem jednom u mesecu koji je prethodio istraživanju, a problem je što je taj procenat u Srbiji u osetnom porastu u odnosu na prethodno istraživanje iz 2007. godine.

B92

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.