Kvartet

Problemi sa holesterolom, visokim krvnim pritiskom, prostatom, pa polako zaboravljanje, jednom rečju – starost. Protiv nje još nisu pronašli leka. Svako se trudi da joj dolija na svoj način, najviše, možda,  veliki umetnici, koji su  glavni akteri komada „Kvartet“ Ronalda Harvuda u režiji Miloša Jagodića.
Strogo moderno društvo ne trpi ništa što nema upotrebnu funkciju, pa tako i četri operska umetnika, nekad velike zvezde, „poslednji čin“ opere, zvane život, igraju u staračkom domu. Istrošeni altovi, soprani, baritoni, tenori, basovi, mecosporani, nikad se ne predaju. Komad, koji se igra u Madlenianumu, sa četiri velika glumca – Đurđijom Cvetić, Ružicom Sokić, Ivanom Bekjarevim i Miodragom Mrgudom Radovanovićem, takođe se na predaje – žilavo se bori za naklonost publike do poslednjeg trenutka. Glumci igraju sa mladalačkim žarom i virtuozno se, ali sa mnogo simpatija, poigravaju s nevoljama i bolestima svojih likova. Komad koji, reklo bi se, ne odstupa ni za jotu od normi klasičnog pozorišta. Nudi red smeha, red suza i neočekivanu, sve sa velikim krešendom, završnicu, koja se umnogome razlikuje od kraja Harvudovog dela.
„Mnogi su me pitali otkud da se relativno mlad čovek bavi temom starosti. Suština svega je mladalački duh zarobljen u starom telu. Najuzbudljivije je pružiti starom čoveku priliku da bude ono što je bio u mladosti“ , rekao nam je reditelj Miloš Jagodić.
Komad, sa neki bi rekli, tipičnim engleskim humorom, majstorski napisan, bez moralisanja. Pokreće mnoga egzistencijalna pitanja. Planeta i čovek, sve više stare, ne iznenadite se ako jednog dana budemo živeli u velikom staračkom domu…

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.