lifestyle.serbia.travel
Aktuelna vest koju je „Kurir“ propagirao pre neki dan je novac utrošen za projekat promocije turizma Srbije, oličen u internet sajtu lifestyle.serbia.travel, koji bi trebalo, kako opis kaže, da promoviše mladu i urbanu, modernu i brzu Srbiju. Z ovaj projekat je iz budžeta, a preko Turističke Organizacije Srbije izdvojeno 1,25 miliona dinara, odnosno nešto ispod 11,000 evra.
Objektivno gledano – ideja kao ideja je odlična. Čak i velike države, čiji je turizam dosta razvijeniji nego naš i koje imaju razvijenu turističku ponudu kojoj reklama kao takva i nije potrebna (nešto kao Koka Kola) imaju internet prezentacije ove vrste (Španija, Francuska, Nemačka, Italija) tako da je sasvim logično da jedna mala država koja može imati potencijalno zanimljive turističke destinacije za strance, napravi ovakvu prezentaciju i pokuša da njom privuče strane turiste.
Dalje – naslov i ton teksta u Kuriru su sramotni. Reći da taj sajt (koji je ogledalo celog projekta) košta 45 evra je jednako tome da kažete kako džemper treba da košta 300 dinara, jer toliko košta materijal od kog je napravljen. Dakle, sajt košta onoliko koliko koštaju svi resursi uloženi u njegovo stvaranje. Tu, dakle, spadaju tema za WordPress koja je upotrebljena (45 evra), hosting sajta koji na godišnjem nivou u proseku košta oko 60 evra, zakup domena koji je takođe na godišnjem nivou oko 50 evra u proseku i održavanje koje bi za ovaj sajt bilo oko 50 evra mesečno, s tim što je ovaj sajt na WordPress platformi koju i osobe vrlo skromnih intelektualnih sposobnosti i poznavanja rada na internetu, uz kurs od 20 minuta, znaju da održavaju same. Osim toga, uključeni su troškovi putovanja, odnosno 1500 kilometara pređenog puta koliko stoji na sajtu. Uz auto koji troši 10l na 100 kilometara (što je mnogo, al’ neka bude) to izađe oko 150l benzina što dalje znači da je cena prevoza oko 22500 dinara, plus putarine za koje možemo da kažemo da su ukupno bile oko 2500 dinara, što sumira sve troškove puta na oko 25,000 dinara, odnosno 220 evra. Da kažemo da je dnevnica za hranu i piće oko 1200 dinara po devojci dnevno (a to je prilično mnogo, jer je 60 od 110 fotografija slikano u Beogradu, odakle su i same devojke) to izađe na 1200 dinara puta 3 devojke puta 45 dana koliko je trajao projekat = 162000 dinara, odnosno 1410 evra što je dosta, ali uzmimo da je neophodno za projekat. Dakle, uz sve maksimalno uzete troškove, ukupni zbir izgleda ovako: 45 za template + 60 evra domen + 50 evra održavanje + 220 za benzin i putarine + 1410 za dnevnice = 1785 evra. (sve cene su računate s obzirom na prodajni kurs evra od 115 dinara)
1,25 miliona dinara iznosi 10870 evra. Kada se od ovog broja oduzme 1785, ostaje 9085 evra. I sada se dolazi do pravog, odnosno krunskog pitanja – da li uloženi trud, napor, vreme, oprema, kreativnost i umetnički dojam vrede ovih 9085 evra? Pretočeno u platu, ispadne da je svaka devojka dobila oko 3028 evra za 45 dana rada na projektu, što mu dođe 2020 evra mesečno.
Sada kada smo završili sa činjenicama izvučenim na osnovu trenutno dostupnih informacija (koje su podložne promenama), da ja pitam nešto – okej, za koji kurac 2020 evra mesečno? Za (po mom skromnom mišljenju) solidan modni blog bez puno veze sa temom koju bi trebalo da predstavlja? Sajt koji 2013. godine ima dva jezika koji idu jedan ispod drugog? Postavlja se i pitanje - da li projekat treba da traje godinu dana, kao što neki kažu? Ako je tako, 11000 evra je premalo. Ako je zaista ovih 45 dana sve što će se raditi, onda je previše. Naravno, pored pljuvača (među koje će mnogi, na čemu ne mogu da ih krivim, ubrojati i mene), odmah su se javili vajni zaštitnici devojaka koji su rekli da nisu uzalud potrošene pare i koji kažu da je problem kod ljudi „što su one dobile a ne neko drugi“, pa su ljubomorni ili frustrirani zbog toga.
Izvinite, ali kako da ne budem ljubomoran i kako da ne budem frustriran? U pitanju su i moje pare kao građanina Srbije. Pored toga, trenutno radim dva posla i jedan projekat i znam koliko je teško zaraditi novac. Dva od tih poslova se sastoje od pisanja autorskih tekstova, od kojih neki od mene iziskuju veći intelektualni napor i kreativnost nego celo stvaranje ovog sajta, a mesečno zaradim UKUPNO sa TRI POSLA više nego dvostruko ispod 2020 evra. A posao mi se ne sastoji od kafenisanja, fotografisanja i vozikanja po Srbiji nego od rada. Da li je ovaj posao nekvalitetan? Daleko od toga, zaista. Da li ima ikakve veze sa svrhom zbog koje je rađen? Na to vam neću odgovoriti ja, već pogledajte turističke stranice Italije (http://www.italia.it/en/home.html), Francuske (http://us.franceguide.com), Nemačke (http://www.germany.travel/en/index.html), i Španije (http://www.spain.info), pa mi onda objasnite da je naša išta više od lepo upakovanog Serbia Fashion Statement bloga u poređenju sa pravim sajtovima koji se bave ovom tematikom.
Koja je realna cena ovog posla? To već spada u domen o kom može da se polemiše dosta i delom je plod ličnog mišljenja. Da li vizuelno sajt izgleda lepo? Zaista izgleda. Da li su fotografije najvećim delom odlične? Zaista jesu. Sa druge strane, smatram da su rezultat i svrha zbog koje je sajt pravljen vrlo izostali, ali devojke jesu uložile rad i vreme i niko ne bi trebalo da porekne to. Moje je mišljenje da je naknada disproporcionalna u odnosu na prikazan rezultat. To ne znači da su njih tri najgore na svetu, da su lopovčine ili bilo šta slično tome, ali svakako znači da treba pogledati u Turističku Organizaciju Srbije i pitati ih: "A je l' imate vi pojma gde bijete?
Ali, hej - to je samo moje mišljenje.