Srbima kratak fitilj kao okidač

Besni Nišlija (policajac)pre dve nedelje upucao je ženu za volanom, jer je vozila presporo! Beograđanka je pre nekoliko dana, posle žestoke svađe, ubola komšiju kuhinjskim nožem u stomak, zbog ljubomore, a u Malom Zvorniku stradali su komšija i njegov nadničar od puške suseda... U gradskom prevozu sevaju varnice svakodnevno, u redovima u bankama, ili u bolnicama izbijaju svađe u sekundi. Psiholozi tumače da su nam nagomilani stres, frustracije i nezadovoljstvo snizili prag tolerancije, pa svakog dana eksplodira na desetine takvih tempiranih bombi. Samo one najdrastičnije stižu u dnevne listove i etar.

Hod po ivici egzistencije, preduga neizvesnost za svaki naredni dan, ekonomsko pa i moralno i duhovno posrnuće, bez dileme krivci su što smo toliko besni, toliko ojađeni, toliko nezadovoljni i nesrećni. Stručnjaci smatraju i da je važan faktor što smo izgubili veru u institucije, nemamo osećaj da će nas iko zaštititi, da smo sigurni.

Prema rečima doc. dr Milana Milića, psihijatra i psihoterapeuta, u poslednjih nekoliko godina prag tolerancije na frustraciju evidentno opada.

- Ljudi reaguju češće impulsivno, nasilno, bez dovoljno razmišljanja o posledicama, jer izgleda da im više nije dovoljno stalo - kaže dr Milić. - Predugo živimo u lažnoj nadi da će dogodine biti bolje, te hronični, „maligni“ stres uzima polako svoj danak, što u tom strpljenju koje se potrošilo, što u češćim psihičkim i psihosomatskim problemima. I ekonomska nesigurnost, ali više debakl institucija sistema, čine da ljudi „uzimaju stvar u svoje ruke“.

PUCAJU I NAJJAČI
- Niko od nas nije oslobođen agresivnog naboja u sebi i to nije sporno - kaže dr Milić. - Ono što dovodi do ovakvih činova jesu kontrolni mehanizmi agresivnosti, koji su kod određenih osoba genetski slabiji. Nažalost, prethodno pomenuto stanje u društvu dovodi i one sa kvalitetnijom kontrolom u stanja gde se može ispoljiti nasilno ponašanje. Nasilju su generalno sklonije osobe sa antisocijalnim poremećajem ličnosti, narkomani, alkoholičari, ali i duševni bolesnici. Jedan od najubedljivih rizika faktora za nasilno ponašanje su prethodni nasilni akti kod tih osoba.

Upravo to da se u zaštiti svoje bezbednosti uzdamo uglavnom u sebe, pokazalo je i poslednje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, od pre desetak dana. Svaki drugi Srbin ne oseća se bezbedno u zemlji u kojoj živi.

- Dok pet odsto ispitanika ne veruje nikome, 18 odsto veruje prijateljima i komšiluku, a policiji tek 19 odsto, čak 55 odsto se oslanja samo na sebe same - rezultat je istraživanja BCBP. - Na pitanje koja institucija najviše utiče na osećaj bezbednosti, čak 54 odsto je odgovorilo - nijedna. U policiju se uzda 39 odsto ispitanika, a u vojsku - tri odsto.

Najveća pretnja lokalnoj bezbednosti su pljačke i nasilje, po 27 odsto se izjasnilo za ove dve stavke, a 23 odsto su to videle u saobraćajnim nezgodama.

- Uređena društva uživaju autoritet onoga ko će rešiti problem, dok kod nas i u sličnim društvima to nije slučaj - kaže dr Milić. - Država se nije uspela nametnuti kao garant bezbednosti, vladavine prava, smislenog sistema vrednosti, te ljudi neretko dolaze u situacije iz kojih nemaju izlaz i posežu za ekstremnim rešenjima. Naravno da ona ne rešavaju problem, nego ga usložnjavaju, no u bezizlazu i udarac glavom u zid je neki pokret.

Kako naš sagovornik kaže, upravo ovakva društvena klima potencira sve one osobe koje imaju sklonost nasilnim reakcijama da aktiviraju taj svoj potencijal. Frustracije rastu i jer nam je nametnut zahtev za sve veću potrošnju, a kupovna moć nam je sve manja.

- Nema spasa bez pravne države - kaže dr Milić. - Utvrđivanje pravne države je neophodno, bez njega nikakve psihološke mere neće pomoći. A što se tiče neke vrste pomoći i samopomoći, mislim da je potrebno više edukativnih emisija na temu izlaska na kraj sa frustracijom i kontrolom agresivnosti, više pedagogije, a manje preobimnih programa u školama, veća dostupnost psiholoških savetovališta u državnom zdravstvu.

- Razvoj novog, ultrapotrošačkog vremena, gde se najintenzivniji život sve više događa u tržnim centrima, doveo je do posebne frustracije u onim delovima sveta koji su na pola puta kao mi - niti smo bogati da u tome možemo adekvatno participirati, niti smo dovoljno siromašni da nas to ne golica - tvrdi dr Milić. - Zato je materijalni momenat stalno prisutni zakulisni izvor napetosti.

Izvor: Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.