Arctic Monkeys

Arctic Monkeys – bend koji već par godina željno iščekujemo, konačno su došli u Državu Exit! Da li ste zadovoljni nastupom?

Ako je srpska publika koja prati aktuelna dešavanja u muzici željno iščekivala neki bend prethodnih par izdanja Exita, onda su to momci iz Šefilda – Arctic Monkeys. Od skoro 150 bendova koji su bili uvršteni u anketu “Na Exitu ’09 voleo bih da vidim?“, koju je krajem prošle godine organizovao sajt kontraweb.net, Arctic Monkeys su zauzeli visoko 26 mesto.

Iako postoje od 2002. godine, ovaj engleski indie rock bend, čiji frontmen je dvadesettrogodišnji Aleks Tarner, već prvim singlom je ušao u istoriju muzike. Brza gitarska pesma tinejdžerske energije i drskosti “I Bet You Look Good on the Dancefloor” nakon objavljivanja je svetlosnom brzinom stigla na prvo mesto britanske liste singlova, a debi album, objavljen januara 2006, proglašen je najbrže prodavanim u istoriji britanske muzike. Naravno, to je razljutilo braću Galager, jer je Oasis godinama držao taj prestižni tron.

Nakon prvog albuma “Whatever People Say I Am, That's What I'm Not”, već sledeće godine je stigao drugi – “Favourite Worst Nightmare”, a krajem avgusta se očekuje izlazak trećeg albuma “Humbug”.

Naravno, kako ovako brzi uspesi ne bivaju olako prihvaćeni, posebno od kolega muzičara koji su morali dobro da se pomuče da bi postali svetski poznati, bend Arctic Monkeys do dan-danas prati reputacija “instant proizvoda magazina NME”. Međutim, kako iz godine u godinu, vidno napreduju i potvrđuju svoju poziciju na svetskoj muzičkoj sceni, broj otrovnih strelica se rapidno smanjio.

Dobrodošli u Srbiju!

Kako se ponoć približavala, tako su fanovi Arctic Monkeysa postajali sve nestrpljiviji. Po tradiciji, pred glavne zvezde večeri otvaranja, Exit je i ovo, jubilarno izdanje, obasjao raskošnim vatrometom. Svi pogledi su bili upereni u šareno nebo, koje nas je poštedelo kiše.

A onda, mrak na bini. Na licima nekih od nas, koji činimo bazu fanova ovog benda u Beogradu, videlo se oduševljenje, unapred, i pre prvog poznatog gitarskog rifa. Standardi su bili visoko postavljeni.

Bez ijedne reči, momci – Aleks, Džejmi, Nik i Met – su krenuli intenzivno, glasno, čisto i… čupavo?! Da, sasvim su promenili frizure i svi, osim sjajnog bubnjara Meta Heldersa, u prošlosti su ostavili brit-pop frizurice i pustili kosu poput svojih uzora iz muzičke istorije. Posebno interesantan je pogled Aleksa Tarnera, dok mu šiške skrivaju jedno oko, a drugo ljubopitljivo posmatra publiku. Devojkama sigurno nije bilo svejedno. Delovao je zbunjeno, pomalo stidljivo, ali opet i veoma samouvereno, možda čak na momente i pomalo “cocky”, kako bi rekli njegovi zemljaci.

Kao i na nastupima Lili Alen i Roots Manuva, u prvim redovima su prednjačili gosti Exita iz Engleske i Irske koji su potpuno spremni došli da čuju Arctic Monkeys na za njih posebno fascinantnom festivalskom tlu Petrovaradinske tvrđave. Znali su sve reči pesama i zajedno sa našom publikom bili više nego živahni u šutkama i skakanju ispred bine. Već nekoliko desetina metara dalje od ograde, kao i obično, vladalo je (previše) mirno uživanje. To je već bila naznaka da su očekivanja ipak bila prevelika…


Spuštanje & podizanje

Momci su pesmama spuštali i podizali, mada je ova zanimljiva turneja kroz prethodna dva, praćena najsvežijim singlovima sa novog albuma, bila besprekorno izvedena. Jednostavno oni su eksplozivan bend na live nastupima, vrlo uigran i profesionalan, ali to, kao što sigurno znate, nije sve kada je sveopšti utisak o nekom koncertu u pitanju. Vajb koji publika prima s bine i vraća na istu je snaga iznad svih ostalih.

Taj vajb, energija ili nazovite to “nešto” kako je vašem srcu volja – rećiću vrlo lično, kao fan ovog benda – samo nas je dotakao na ovom nastupu. A možda čak ni to… Na žalost! Ovo nema veze sa “postavljanjem visokih standarda a priori” ili “goreli od želje, pa pregoreli”, što se dešava kada se dolazak nekog benda u Srbiju dugo očekuje, jednostavno publika se vrpoljila, ćaskala i šetala kroz gužvu koja nije bila baš nezapamćena poput nekih pre.

Dve devojke iz Beograda su bile vrlo oštre, pa su zapitale: “Zašto ovoliko smaraju?” OK, ipak ne bih išla tako daleko da se složim sa ovom konstatacijom, ali činjenica je da Arctic Monkeys nisu raspametili, bacili u nesvest, zapalili masu, kao što se očekivalo.

Kako je uobičajeno, najnovije pesme, poput “Crying Lightning” i “Potion Approaching”, većina je ispratila u napadnom miru, dok su jedinu pravu buru izazvali stari hitovi kakav je “When the Sun Goes Down”. U izboru pesama koji su napravili za Exit, Arctic Monkeys su svakog fana oštetili za poneku omiljenu stvar sa starih (?!) albuma. Na festivalskim, od koncerta kraćim, nastupima, i, štaviše, prvom dolasku u neku zemlju, to ipak ne bi trebalo da se dešava.

Da budem sasvim direktna…

Dok se ne desi novo “dobro veče”…

Aleks je (samo) pozdravio publiku sa “dobro veče” na vrlo čistom srpskom, par puta je najavio pesmu i to je bilo to. Opušteno je cirkao pivo, nameštao podivljalu kosu, razmenjivao osmehe sa ortacima iz benda.

Odrasli su – definitivno! Ali, sigurno im treba još vremena da sazru, jer su brzo stigli na vrh.
Samosvesni (neko bi rekao i previše) ili zbunjeni popularnošću (tvrdio je nekad Liam Galager uz, naravno, svoje brojne “stručne” savete kako bi trebalo da uživaju u slavi) – ne može se ni jedno od ta dva sa sigurnošću tvrditi.

Odličan su bend, ali nastup na Exitu je bio daleko od odličnog. Nelogično? A da li ste vi zadovoljni prvim nastupom Arctic Monkeysa u Srbiji?

I, možda: Alekse, skloni šiške, jer zaslužujemo revanš, otvorenih očiju!

A tek to što nam nisu dali da snimamo….

Tekst: Katarina Milovanović