Toni Cetinski: „Najbitnije mi je da pesme ostanu iza mene i kad me ne bude!“

Da li je veća trema pred prvu Arenu, ili pred bilo koju sledeću Arenu u Beogradu?

- Nije to klasična trema koliko je odgovornost veća, s obzirom na vremena u kojima živimo i da
nije mala stvar odvojiti novac za takav koncert, kupiti CD, pratiti sve ono što radim godinama.
To je ipak obaveza i stvara veliku odgovornost u meni da sve prođe kako treba i da se pripremim najbolje što mogu, jer ljudi od mene to i očekuju. Da napravim ono najbolje što ja mogu, a ja se stvarno trudim da to uradim i ovaj put.

Pretpostavljam da Vam je najveća nagrada baš to kada izađete na binu i vidite sve te ljude oko vas, sa vama... jesu li Vam te nagrade bitnije ili one „prave“, kao što je Porin?

- Neuporedivo je. Publika je ipak najveći Porin. Ali, moram da priznam, kad snimam pesme, i kad radim, ne razmišljam o tome koliko ću dvorana napuniti i karata prodati, već isključivo o pesmama koje ću ponuditi ljudima, kako bi se poistovetili sa tim...pričicama, sa tim što sam preživeo i što su preživeli ljudi oko mene. To je nešto više od onih kalkulacija „Hoću li biti popularan, uspešan i koliko će ljudi doći na koncert. Najbitnije mi je da pesme ostanu iza mene
kad me ne bude.

Album „Opet si pobjedila“ izdat je prošle godine. Da li se sprema nešto novo, s obzirom na to da je na pragu 2014.godina?

- Da, sprema se duet sa Joksimovićem, spremamo i on i ja novi labum, većina pesama je spremna, pa ćemo onda odabrati najbolje.

Šta se dešava sa Crossover“ projektom koji smo slušali prošli put u Areni?

- To je projekat koji je bezvremenski. U Areni u Puli smo snimili ceo materijal i to je nešto što
funkcioniše... Evo, uskoro ćemo otići i u Dubai. Tamo nema puno naših ljudi, nego ćemo baš
pevati ljudima iz različitih kultura i jezika. To je internacionalni program.

Ljudi su često skloni tome da govore kako bi bilo mnogo lakše i bolje da su svoje karijere gradili negde u inostranstvu, gde i muzička indrustrija funkcioniše malo drugačije. Da li Vi mislite da bi se Vaša karijera drugačije razvijala da ste to što radite radili negde drugde?

- Da, iako je sad besmisleno razmišljati, jer tako je kako je, i ja stvarno uživam veliku podršku
s ovih područja, mislim na sve zemlje bivše Jugoslavije, i to je tržište koje nije zanemarivo.

Naravno da je svetsko tržište puno veće, da je to igra velikih brojki, ali, vratiću se na ono pitanje
od malopre, ako ste čovek koji ne razmišlja isključivo o novcu i kvantitetu, onda vas to ne treba
puno opterećivati. Funkcioniši tu gde te ljudi vole i njima daj najviše što možeš. A to šta bi bilo
da sam Amerikanac, Englez ili Austrijanac, Nemac, gde je jača industrija, gde ja zakon velikih
brojki, to je sad druga priča... tu ja ništa ne mogu promeniti. Ja jesam ambiciozan, ali sam i
realan.

Koje su to vrednosti, i u muzici i u muzičkoj indrustriji koje bi možda trebalo da usvojimo da bi taj svet malo drugačije funkcionisao?

- U svetu ima dovoljno pevača da nije baš da nas svi čekaju napolju, ali imamo sigurno dosta
dobre muzike koju stranci vole. Ja imam jako puno fanova koji nemaju veze s našim jezikom,
čak i ne razumeju, dolaze na koncerte, kupuju albume... Ne razumeju jezik ali osećaju emociju.
Emocija je univerzalna, osetiš je bez obzira na to da li razumeš jezik ili ne.