Mali purpurni: Prvi vanzemaljci koje budemo videli biće ljubičasti, a ne zeleni

Kako otkrivamo sve više i više svetova koji kruže oko drugih zvezda u sve, sa biološke tačke gledišta, pristupačnijim orbitama, pitanje “da li smo sami?” postaje izuzetno značajno.

Gotovo da je neizbežno da uskoro otkrijemo tuđinski svet dimenzija sličnih Zemlji, kako kruži oko zvezde nalik Suncu.

Život na Zemlji postoji već negde oko četiri milijarde godina. Pitanje glasi: Kada bi bilo najbolje za neku vanzemaljsku civilizaciju da otkrije zemaljski život i šta bi trebalo da traže?

Upravoj e to pitanje na koje međunarodni tim istraživača pokušava da pronaše odgovor.

13 načina da se otkriju inteligentni vanzemaljci

"Sigurno je da će ono što znamo o našoj planeti biti vodič za karakterizaciju malih stenovitih svetova u nastanjivim zonama njihovih zvezda", kaže tim stručnjaka, na čelu sa Ester Sanroma sa Instituta za astrofiziku na Kanarskim ostrvima u Španiji.

Ali, Zemlja je nastanjena najmanje 3,8 milijardi godina, i njen izgledao menjao se tokom vremena.

Za vreme arhaika Zemljom su dominirale fotosintetički mikroorganizmi koji su nastanjivali kopno i drevna mora. Imali su veoma osoben spektroskopski otisak i označavali su da je Zemlja pokrivena osnovnim oblikom života.

Ekipa naučnika koristila je radioaktivni model transfera "za simuliaranje vidljive i radijacije blizu infracrvengog spektra koja potiče s naše planete".

Na taj način, bili su u mogućnosti da odrede da se, koristeći fotometričke opservacije u boji, udaljeni posmatrači mogli “razlikovati doba arhaika na Zemlji u kome su ljubičaste bakterije nastaljivale velike prostore na planeti, a da je današnja Zemlja sa svojim kontinentima pokrivena pustinjama, vegetacijom i mikrobiološkim materijalom.

Analiza: Ljubičaste biljke mogu rasti ispod mnogobrojnih zvezda

Kada tražimo svetove slične našem, istraživači naglašavaju potrebu da lovci na egzoplanetu moraju biti svesni da možda neće otkriti moderan svet nalik Zemlji, već da bi mogli nabasati na svet u kome dominiraju ljubičaste bakterije, svet sa veoma upečatljivim fotometričkim potpisom koji više odgovara nekadašnjem drevnom arhaičnom eonu.

Zemlja je jedina planeta na kojoj je poznato a postoji život. Zato će opservacije o našoj planeti biti ključni instrument za karakterizaciju i potragu za životom na drugim mestima.

Čini se da u lovu na vanzemaljski život, svi putevi vode ka ljubičastoj boji.

Preko 25 procenata zvezda sličnih Suncu i 50 procenata crvenih patuljaka postoje u binarnim parovima. Ukoliko bi postojala bilo koja planeta u orbiti oko binarnih sistema, bilo koji život, bilo da je u pitanju biljni ili životinjski svet, ili neki nepoznati oblik života koji mi ne možemo shvatiti - o kategorizaciji da ne govorimo - bio bi izložen širokom spektru svetlosti, i bio bi rastegnut duž ultraljubičastih talasnih dužina.

Izvor: Blic

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.