Banke: Čuvajte se sajber kriminalaca!

Sajber kriminal je sve prisutniji u Srbiji. Posle Slobodana Nikolića, najvećeg modernog srpskog pljačkaša koji je za nekoliko meseci ukrao skoro milion evra iz Banke Inteze, iz domaćih banaka upozoravaju građane na nove prevare. Visokotehnološki kriminal predstavlja globalni problem, a po svemu sudeći nijedan tip prevara ne zaobilazi Srbiju. Stručnjaci upozoravaju da internet kriminalci svojim akcijama ne „ruše“ samo jedan privatni račun, već čitav sistem i zbog toga su izuzetno opasni.

Prethodnih dana javilo se više čitalaca koje su banke upozorile da se paze poziva lažnih bankarskih službenika. Naime, oni prevaru najčešće sprovode tako što pozovu žrtvu i pitaju: „da li je nedavno kupila nešto u određenoj prodavnici“. Bez obzira na odgovor, lopovi tada traže da im iščitaju poslednja tri broja sa poleđine kartice, ili PIN šifru. Sa tim podacima kriminalci lako pristupaju računu žrtve i uzimaju sav novac.

Mnogo komplikovanije, ali i opasnije kriminalne aktivnosti su „hakovanja“ bankarskih sistema. Prema rečima profesora Darka Trifunovića sa Fakulteta bezbednosti, na taj način se ne ruši samo jedna banka već čitav sistem i ugrožava se bezbednost svih klijenata.

“Kriminalci imaju različite načine da u sistem ubace virus koji može da sruši zaštitu banke. Ako službenik otvori mejl koji u sebi sadrži virus, on se infiltrira u sistem i zatim odradi posao”
, objašnjava Trifunović i dodaje: “Ako se brzo uoči, problem može da se reši bez posledica, ali često se sve završi krađom ogromnih suma. Prevaranti stalno smišljaju nove načine za krađu, pa da bi ih policija uhvatila, mora stalno da unapređuje i usavršava svoje metode”.

Organizovana grupa

Početkom ove nedelje pet osoba je uhapšeno i optuženo za učešća u pljački 45 miliona dolara preko bankomata dve bliskoistočne banke. U pitanju su četiri mladića i jedna devojka, stari između 23 i 29 godina, iz Jonkersa kod Njujorka. Kako prenose svetski mediji, oni bi mogli da dobiju po sedam i po godina zatvora i novčane kazne do 250.000 dolara. Pljačkaši su optuženi da su članovi globalne kriminalne organizacije koja je ukrala informacije debitnih kartica američke multinacionalne finansijske korporacije „Masterkard inkorporejtid“.

Željko Nikolić iz firme „Singi inženjering“, koja se bavi antivirusnom zaštitom za firme i građane, kaže da je teško ući u sistem bilo koje banke.

“Prema našem iskustvu to je vrlo problematično, jer su bankarski sistemi dobro zaštićeni. Kada se sistem provali to je najčešće iznutra, uz pomoć nekog ko ima dobar pristup. Najčešća vrsta prevare je uz pomoć spam mejla koji se pošalje korisniku sa uputstvom da skine neki sadržaj. Kada on to uradi, virus sa kompjutera krade podatke i šalje ih kriminalcima. Ipak, sve banke imaju antivirusnu zaštitu, pa se to mnogo češće događa kod građanstva”, kaže Nikolić.

Prema Nikolićevim rečima, internet-konekcija do banke je uvek sigurna, ali, ako je računar sa kojeg se povezujete nebezbedan, lopovi mogu ukrasti podatke.

“Dovoljno je da se na kompjuteru nalazi „trojanac“, koji registruje šta je ukucano na tastaturi. Na taj način oni dobijaju broj računa i PIN, koji onda ubacuju na blanko kreditnu karticu i kradu novac”, kaže Nikolić.

Jedna od najpoznatijih prevara, koja doživljava poslednjih godina pravu ekspanziju u Srbiji, jeste „fišing“ ili pecanje preko interneta. To je tehnika kojom se prikupljaju lični podaci, informacije u vezi sa kreditnom karticom, pa čak i lozinka ili PIN kod. Prevaranti šalju imejl poruke, koje su osmišljene tako da imitiraju ozbiljnu kompaniju. Tako deluje kao da je poruku poslala banka, koja obaveštava klijenta da mora da popuni određeni formular kako bi saradnja bila nastavljena. Na taj način oni uzimaju podatke o korisniku.

Takođe, postoje i forumi koji se koriste za trgovinu nezakonitim podacima, poznatiji kao „karding forumi“. Putem njih se kupuju i prodaju brojevi platnih kartica. Nekad se ne zna ni da li su validni ili ne. Dobro je poznata i prevara zvana „libanska klopka“, koja ima vrlo jednostavan princip. Na bankomat se u prostor za očitavanje platne kartice ubacuje štipaljka, a kad žrtva ubaci karticu ona ostaje zaglavljena. Onda „brižni“ sugrađanin, koji učestvuje u prevari, nudi pomoć, tako što traži od čoveka da ukuca ponovo svoj PIN kod, jer je navodno i on isto tako prošao. Kada ne uspe vađenje, žrtva odlazi u banku, a lopov uzima karticu i novac.

Milioni sa bakomata

Verovatno najveći domaći sajber lopov je Slobodan Nikolić, koji je nedavno uhapšen jer je od sredine maja do sredine juna oštetio Intezu za 973.622,79 evra. U policiji navode da prema trenutnim informacijama postoji osnovana sumnja da je Nikolić počinio krivično delo izdavanja čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića. On je u zemlji i inostranstvu, kroz 502 transakcije, podigao skoro milion evra na koje nije imao pravo. Zloupotrebio je softver u banci, čija je svrha bila kontrola korišćenja i autorizacije platnih kartica. U praksi je to delovalo tako što je Nikolić podizao novac sa računa, ali se njemu to nije prikazivalo kao odliv, već kao priliv na račun.

Izvor: Novosti

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.