Još teže do stalnog posla kad bude donet novi zakon o radu

Ono što sindikatima bode oči jeste što se novim zakonom još više podstiču upošljavanja preko Agencija za iznajmljivanje radnika jer će "prava srpskih randika biti još manja ako se zakonom olakša iznajmljivanje radnika na lizing".

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, tvrdi da će ključna posledica novog zakona biti što će rad na neodređeno biti skrajnut.
U Ministarstvu privrede kažu da predlažu uvođenje fleksibilnijih oblika rada da bi se uredili odnosi koji u praksi već postoje, ali nisu regulisani, čime se ugrožava pravna sigurnost i zaposlenih i poslodavaca.

"Primer je rad preko Agencija za zapošljavanje. I neki veliki privredni sistemi ih koriste, a njihov rad, prava poslodavaca i zaposlenih nisu jednako uređeni", kažu u ovom ministarstvu.

NAČINI RADA PO VAŽEĆEM ZAKONU

1. Rad na određeno vreme
Prava su ista kao kod stalnog radnog odnosa na neodređeno (plaćeni odmor, porezi i doprinosi, bolovanje...) Maksimalno trajanje je godinu dana, a ovaj posao moguće je dobiti za sezonski rad, privremeno povećani obim posla ili rad na određenom projektu čije je trajanje ograničeno.

2. Preraspodela radnog vremena

Ovaj vid rada je moguć kod poslodavca kod koga priroda posla daje mogućnost da se izvrši preraspodela radnog vremena.

To znači da zaposleni u jednom periodu radi preko 40 sati, a maksimalno 60 sati nedeljno, a da u drugom periodu radi kraće od punog radnog vremena. Zaposleni u turističkim organizacijama i ski-centrima najčešće su izloženi preraspodeli radnog vremena.

3. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom
To znači da zaposleni radi manje od 40 časova nedeljno zbog prirode posla, pri čemu ostvaruje zaradu srazmernu vremenu provedenom na radu. Uplaćuju mu se i doprinosi, a ima pravo i na rad kod drugog poslodavca da bi ostvario puno radno vreme. Ovakav radni odnos se praktikuje u situaciji kada dva zaposlena rade na istim poslovima, a dođe do smanjenja obima posla ili kada neko iz porodičnih razloga traži nepuno radno vreme.

4. Radni odnos van prostorija poslodavca

Ovaj radni odnos podrazumeva rad od kuće, a zaposleni može biti primljen i na neodređeno, ali se u praksi to dešava izuzetno retko.

UGOVORI VAN RADNOG ODNOSA

Ovi ugovori podrazumevaju plaćanje doprinosa, ali su ljudi koji ih zaključuju u nepovoljnijem položaju jer im zakon ne garantuje prava kao onima koji su primljeni za stalno (godišnji, bolovanja, naknada za ishranu...)

1. Privremeni i povremeni poslovi

Mogu da se obavljaju preko omladinske i studentske zadruge, a odnose se na one koji imaju do 30 godina života.

Sam poslodavac može da zaključi ugovor o ovim poslovima, ali najduže na 120 dana u godini. Može da se zaključi sa nezaposlenim ili sa zaposlenim koji radi nepuno radno vreme do punog radnog vremena i sa korisnikom starosne penzije.

2. Ugovor o delu

Ugovor o delu može da se sklopi samo za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca. Zaključuje se na šest meseci, ali se uglavnom u više navrata produžava. Ovakve ugovore najčešće sklapaju konsultanti, savetnici, profesori, zaposleni u državnoj upravi, umetnici.

3. Ugovor o stručnom osposobljavanju

On može da se zaključi sa ili bez naknade. Ovakve ugovore sklapaju uglavnom oni koji moraju da obave pripravnički staž ili oni kojima je potreba specijalizacija.

4. Dopunski rad
Predviđen je za zaposlenog koji kod jednog poslodavca ima puno radno vreme, a koji sa drugim posldavcem može zaključiti ugovor o dopunskom radu najduže do jedne trećine punog radnog vremena.

Izvor: 24sata

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.