Exit 2009: Madness
Oni nisu glumili “ludilo” kao “neki”. Oni su Madness i na Exitu su uradili vrhunski posao!
Bez engleskog benda Madness muzički univerzum bi bio praznije mesto, a Exit 2009. godine sasvim sigurno manje razigran.
Ovaj nastup se ne uklapa u bezobraznu “bez starca, nema…”, na čijoj logici, a iz bezbroj objektivnih razloga iz srpske realnosti (od manjka novca do slabe informisanosti), domaće koncertne agencije već godinama profitiraju dovođenjem “starih proverenih imena”, tek ponekad “rizikujući” s novim zvezdama.
Poslednjeg dana Exita, sa Mejn Stejdža se nije osetila “uzmi novac i beži”- filozofija, već iskrenost. A publika to odmah “provali”…
Hod po popularnosti
Iako je prošlo pune tri decenije od objavljivanja njihovog prvog albuma “One Step Beyond”, ska (mada su tu i uticaji rocksteadyja, punka itd.), koji su Madnessi vrlo elegantno uveli u pop vode, nikada nije prestao da živi. Nije slučajnost da, decenijama kasnije, hiljadama kilometara daleko od Engleske, bubnjar benda No Doubt u spotu čuvene pesme “Don’t Speak” nosi majicu baš benda Madness.
Čak ni nekome ko je detinjstvo proveo otkrivajući Madnesse i ska filozofiju, devedesetih, kada se ovaj bend već uveliko raspao, nije lako da ukratko nabroji čega su sve frontmen Suggs i ekipa “punopravni vlasnici”.
Za početak, tu su besmrtni hitovi od kojih su neki praktično himne čitave subkulture britanske radničke klase i blistavi primerci miksa različitih muzičkih stilova: "Baggy Trousers", "Our House", "Embarrassment", "My Girl", “It Must Be Love”, "Cardiac Arrest", “One Step Beyond”…
A nekada su uživo zvučali ovako...
Madnessi su bili potpuno zaokružen bend i sigurno najviše mejnstrim od svih ska punk bendova tog vremena. Imali su hitove, horde fanova, ali i poseban vizuelni identitet (odela i sunčane naočare) i… naravno, svoj čuveni “hod”. Čak je jedan “tribute” band bio tužen zbog korišćenja tog “hoda” u svojim nastupima.
Takođe, pevač benda Grejem MekFirson poznatiji kao Suggs i dan-danas, sa punih 48 godina, nastavlja da na nastupima skakuće po bini u svom jedinstvenom fazonu. A tu je i njegova čuvena jež-frizura, koju su u vreme najveće popularnosti Madnessa u britanskim frizerskim salonima, pretpostavljam, naručivali rečima “Suggs hairdo, please”.
I naravno, kada se kaže ska punk, odmah se pomisli i na skinhedse. Oni koji vole muziku Madnessa nikada nisu poverovali u priče koje su ovaj bend povezivale s Britanskim nacionalnim frontom, što su i oni sami u više navrata demantovali. Međutim, na žalost, činjenica je da su osamdesetih u prvim redovima na njihovim koncertima sijale obrijane glave i sevale pesnice.
“Izlaz” – godinama kasnije
Na sreću mnogih, Madnessi su konačno pronašli svoj “izlaz” (exit), godinama kasnije, i došli da nas razigraju na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Nepregledna masa ljudi uživala je dok je samo površno gledano ostarela ekipa šarala po najrazličitijim instrumentima, podsećajući na neke večne pesme koje je publika pevala zajedno sa Suggsom. S druge strane, tu je bilo i dosta pesama sa albuma iz 2005. i 2009. godine, kao upozorenje da su Madnessi ponovo zajedno i da u skorije vreme ne planiraju da odu u penziju.
Čuti “It Must Be Love” ili “Our House” uživo ostvarenje je sna mnogih od nas. Ali, potpuno je iznenađenje što je reči tih pesama znao veliki broj ljudi.
Međutim, pravi dokaz uspeha ovog nastupa nisu isključivo zadovoljna lica fanova ovog benda, koji ih čekaju u ime “starih dana”. Madnessi su uspeli u “svoju kuću” da namame one koji samo (ili čak ni tako) enciklopedijski znaju o kom se bendu radi. Na njihove brze, vesele melodije, pesme sa jasnom poentom i zrelu svirku, publika je spontano odreagovala plesom, skakutanjem, aplauzima…
Mnogi mladi frontmeni bi od Suggsa mogli da nauče kako se stvara veza sa publikom. Bio je duhovit, pričljiv, veseo… Nije se štedeo i publika mu je to uzvratila. I dalje je neodoljiv, a stomačić i bore s tim nemaju veze.
I, najbitnije, dirke klavijatura su se usijale, žice gitara i basa su poludele… Zarazni zvuk saksofona se širio Tvrđavom. Instrumentalno su i dalje izuzetno energični i tu promena nema. Suggsov glas jeste s godinama dobio neki “obrt”, koji utiče na stare hitove. Ali, nikako ne na loš način. Samo zvuče nešto drugačije.
“E baš su matori”, reče jedan momak. Nisam se suzdržala: “Dečko, a zašto ti onda noge ne miruju već sat i po?!”.
Jeste mnogo godina prošlo. Opet su se okupili baš iznenada. Ali, ni najmanje se ne oseća da to rade da bi zaradili na staroj slavi, poput mnogih drugih. Jednostavno žele da nastave svoju priču, pa dokle izdrže. Nastup na Exitu nas je u to uverio.