Kako da deca „surfuju” bezbedno na internetu
Predatore koji vrebaju na internetu često je lakše prepoznati nego što se misli. Odaju ih reči koje upotrebljavaju, specifične fraze, tipovi fotografija koje šalju… Međutim, mališani ne znaju da prepoznaju ovakvu vrstu napasnika. Samim tim se dovode u neprijatne situacije i stiču iskustva, koja obično ne prenose svojim roditeljima.
Problem je veći što već 82 odsto desetogodišnjaka poseduje mobilne uređaje i surfuje Internetom bez nadzora odrasle osobe.
Rezultati prethodnih istraživanja u Srbiji pokazuju da je problem bezbednosti dece izražen i da naša deca poseduju mobilne telefone i pristup Internetu u višestruko većem procentu od njihovih vršanjaka u većini drugih evropskih zemlja.
"Problemu bezbednosti dece treba pristupiti organizovano na nivou celog društva. Neophodno je da različita ministarstva usklade svoje aktivnosti, da se više pažnje i finansijskih sredstava posveti istraživanju problema i načinima njegovog rešavanja" kaže Dubravka Nikolovski, rukovodilac projekta “Igraj bezbedno”.
Istraživanje koje je sprovelo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokazalo je da je 12 odsto ispitanih učenika onlajn dalo lične podatke osobama koje ne poznaje, 22 odsto njih je ostavljalo podatke na društvenim mrežama i blogovima, isto toliko njih je prihvatalo pozive ljudi koje ne poznaje, a sedam odsto njih je čak prihvatilo sastanak sa osobama koje ne poznaje.
Same mreže nude reklame koje nisu namenjene za mlađe od 13 godina, a već pomenuto maltretiranje preko interneta je do sada prijavilo 17 odsto dece. Među mlađim tinejdžerima je bilo i slučajeva samoubistava upravo zbog pretnji i ismevanja na društvenim mrežama.
"Iznenadila nas je činjenica da se na dečijim sajtovima sa onlajn igricama reklamiraju sajtovi sa nagim devojkama i video sadržaji koji su namenjeni za uzrast preko 18 godina" rekla je Dubravka Nikolovski.
Ona dodaje da je Internet moćno sredstvo komunikacije, ogroman resurs naučnih činjenica, i da je potrebno iskoristiti dobre strane, otvoriti deci vrata znanja i uputiti ih pravim putem.
Bez izgrađenih stavova i veština prepoznavanja opasnosti, najmlađi postaju lak plen predatora i time se problem širi i u porodičnu i socijalnu sredinu. Najčešće žrtve su devojčice oko 13 i 14 godina.
Šta roditelji mogu da urade? Postoje načini da se zabrani pristup određenim sajtovima, tačnije da se njima pristupa isključivo putem šifre. "Preturati" detetu po telefonu može narušiti poverenje, te pre nego što telefon dospe u dečije ruke, potrudite se da postavite zabrane na određene sajtove. Ukoliko naiđete na dalje probleme, najbolje je da se posavetujete sa drugim roditeljima i psiholozima jer je neophodno da dete zna zašto ne sme da koristi određene internet adrese.
Cilj ovog projekta je da ukaže kako koristiti internet tehnologije na adekvatan način, uz izbegavanje opasnosti sadržaja društvenih mreža i negativnih oblika, kao i da ukaže na primere dobre prakse koja doprinosi očuvanju zdravlja, podizanju nivoa znanja i informisanosti odraslih.
Konferenciju je organizovao Centar za edukaciju i istraživanje u medicini, ekologiji i sociologiji (CERMES), a projekat je podržalo Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija.
Izvor: Blic