Pamtite li imena osoba nakon što ih upoznate? Evo šta to otkriva o vama

Verovatno je svima poznat onaj neprijatni osećaj kad razgovarate sa nekim, a ne možete da se setite njegovog ili njenog imena. Crna rupa u pamćenju se otvorila, pa dok dekoncentrisano vodite razgovor, po mozgu vrtite: “Dragan? Ne, ne. Darko. Ma, kakav Darko, nema veze s Darkom. Nešto je sasvim drugačije! Boris? Ili ipak ne...” Priznati istinu ili voditi razgovor nadajući se da ćete moći zaobići oslovljavanje?

Zaboravljanje imena može stvoriti neprijatnu situaciju u društvu, ali zaboraviti neko ključno ime u poslovnom svetu može biti pogubno. Ako znate da vam pamćenje imena nije jača strana ili želite da popravite socijalne veštine, poradite malo na svojem pamćenju.

Zapamtiti nečije ime najjednostavniji je način da nekome pokažete kako ga cenite. Čovekovo ime čini razliku između stranca i prijatelja, razliku između mogućeg posla i posla, razliku između “onog tipa” i “našeg novog klijenta”. No, nije važno samo shvatiti da ste loši u pamćenju imena već i shvatiti zašto je tako. Ako je vaš stav: Loš sam kad su imena u pitanju, pamtim samo lica, nikad neću biti dobar s imenima, osećam se glupo kad opet iznova pitam ljude da ponove svoje ime, vreme je za promenu stava. Ne možete se doveka izvinjavati ljudima jer ste im zaboravili ime. A ako sebe uverite da ne možete nijedno zapamtiti, na kraju ćete se tako i ponašati. Zato, fokusirajte se!

Prvo i osnovno je da se koncentrišete – kad prvi put nekog upoznajete, usredsredite se na ime koje ste čuli. Svašta vas pritom može omesti. Možda doista niste dobro čuli ime ili ste razmišljali o nečemu drugom, na primer, onome što želite da kaže? Ili ste se pitali hoće li vaš novi poznanik primetiti mrlju na vašoj košulji? Ili preko njegovog ramena upravo tražite nekoga pogledom. Prestanite. Koncentrišite se samo na ispruženu ruku, osobu pred sobom i ime koje izgovara. Nasmešite se i neka vam se pogledi susretnu kad vam se osoba predstavi.

Jednom kad ste zaista čuli to novo ime, pokušajte ga urezati u sećanje, na koji god način želite, odnosno koji vam najviše odgovara. Šta to znači? Ako ste vizuelni tip, zamislite ime te osobe napisano na papiru. Tako ćete ga lakše zapamtiti. Jedan od trikova je i pronalaženje slike koju ćete povezati s imenom osobe. Nije uvek moguće, no katkad je prelako, kod svih Ruža, Jasminki, Jagoda. Ime možete povezati i s nekom drugom osobom tog imena koju poznajete ili novo ime povežite s nekim podatkom o toj osobi.

Ako ste auditivni tip i najbolje pamtite ono što čujete, novo ime ponovite nekoliko puta naglas, što brže nakon upoznavanja. Naravno, kroz razgovor: “I, gospodine Marčetiću, jeste li dobro putovali?”, “Podsetite me, Petre, u kojem sektoru radite?” Ako ne preterate, ovakvo oslovljavanje može biti i vrlo laskavo. Takođe, možete prokomentarisati tuđe ime. Što je neobičnije, to će biti lakše: “Ah, Emanuela, to je špansko ime, zar ne?” Za ona “obična” imena možete reći “kakvo lepo staro srpsko ime” ili nešto slično.

A možete ići i u glavu. Neka vam nova osoba sama još jednom ponovi ime. Dobra je rečenica, recimo, “Bilo je tako prijatno s vama razgovarati. Oprostite, kako ste rekli da je vaše ime?”

Ako vam je najbliži kinestetički stil učenja, odnosno učenje kroz rad, još više ćete posla imati oko strategije pamćenja. Jednostavno, nakon razgovora zapišite ime na papir. Samo zapisivanje dobar je pomagač pamćenju, ali ipak spisak osoba koje ste negde upoznali sačuvajte do sledećeg dana. Ili se možete igrati rečima – asocijacije, aliteracije, rime, sve pomaže. Sanjala je Sanja sanje, Dan zgubidan, Ana banana, Ina mandarina...

No, koliko god se trudili, uvek će biti situacija u kojima jednostavno nečije ime neće pa neće u vašu glavu. Ne strahujte, ima načina da se izvučete. Ako ste s nekim u društvu, svoju pratnju upoznajte s gospođom/gospodinom XY. Prvo predstavite “vašu” stranu. “Ovo je moj suprug Marko” ili “Upoznajte moju koleginicu Snežanu”... Pa napravite malu pauzu. Ako imate sreće, Džon ili Džejn Doe (tako u Americi policija naziva osobe čiji se identitet ne može utvrditi, naučili smo iz policijskih serija) ispružiće ruku i predstaviti se sam, na vaše veliko olakšanje. Možete i malo muljati: “Naravno da vas se sećam, samo nisam zapamtila vaše prezime!” Verojatno će vam osoba tada reći puno ime i prezime. Ili laskati: “Pa to je divno! Vi se sećate mog imena i nakon godinu dana. Ja ne mogu zapamtiti šta je bilo prošle nedelje!”

Ili pak možete ponovno predstaviti sebe. “Oh, koliko se samo nismo videli! Maja Petrović, iz Komunikacija, ako se ne sećate.” Možda ćete i svom znancu (koji je isto tako zaboravio vaše ime) olakšati stvar pa vam vrati uslugu i ponovno se sam predstavi. I ovaj put slušajte, zapišite vizualizujte, složite pesmicu, štogod! Treći put se upoznavati – zaista je previše.

Izvor: Večernji.hr