Gde ćete za Novu godinu?

Pogodili ste, u pitanju je pitanje (a nije pleonazam): „gde ćeš za Novu godinu?“

Fenomen tzv. „najluđe noći“ je, uzgred budi rečeno, u Srbiji, kao i na Balkanu, potpuno besmislen. Ovde je svaka noć luđa od prethodne, i tako već decenijama. U novogodišnjoj noći doduše eksplodira više petardi nego na svim derbijima zajedno i bude ispaljeno više metaka nego u građanskim ratovima na teritoriji bivše SFRJ, ali osim toga, ona zaista nije posebna ni po čemu, pa ni po ludilu. Ali, ne bih želeo da uvredim ljubitelje Nove godine, pa ću se zato zadržati samo na grupi koja se aktivno bavi gorepomenutim pitanjem.

Ima ljudi koji, valjda u nedostatku ideja šta bi radili od kraja novembra do početka januara, u tom praznom hodu kao da samo idu unaokolo i postavljaju svima to gnusno pitanje. Osim što je dosadno i prevaziđeno, ono je u najvećoj meri i retoričko. Oni koji ga postavljaju najčešće ni ne žele da znaju šta ste vi planirali, ako ste uopšte planirali, već samo imaju potrebu da sa vama podele ushićenje što će oni ići na „najluđu žurku u Beogradu ikada“ ili u Berlin. Jer se pre tri godine u Pragu „i nisu baš nešto proveli“.

Evo kako takvi takozvani dijalozi najčešće zvuče u praksi:
- Ej, ćaaaao, kako si, šta radiš, šta ima novo?
- Nisam lo...
- Nego, gde ćeš za Novu godinu?
- Mislio sam da ostanem kod ku...
- Jao, super! A ja ću u onaj novi klub, biće najluđi provod ikada! Rezervacija stola je 50 evra, zamisli kako će to da bude ludo. I 150 evra za aranžman.
- Da nije to presk...
- Samo deluje skupo, ali ol-inkluziv je! Mogu da jedem i pijem koliko hoću, plus svira orkestar čeških ratnih vojnih invalida! Ludnica!
- Ne znam, ja sam više za mirniji doč...
- Moram da bežim, 'ajde vidimo se! Ćaooooo...

Nema vam spasa od ovih novogodišnjih euforimanijaka. Možete da isprobavate razne taktike, ali oni će jednostavno da vam ispričaju to što su naumili. Dobra stvar je što će zatim da odu dalje, jer ima još mnogo onih koje treba pitati gde će i onda im zapušiti usta svojom pričom.

- Ej, pa gde si ti, nema te sto godina? Kad smo već kod godina, gde ćeš za Novu, hehe?
- Mislio sam da slavim kod kumo...
- Smoooor. Ja ću u Budimpeštu! Pretprošle godine sam bio u Pragu, prošle u Beču. Pa k'o velim, da krenem nizvodno, niz Dunav.
- Odlično. Baš lepo.
- Svake godine je sve luđe i luđe. Nego me je strah gde ću dogodine, ponestaje mi gradova, a da nisu u Srbiji heheh...
- Pa možda da ipak probaš jedne godine kod kuće. Uopšte nije loš...
- E, izvini, moram da idem, imam zakazan neki piling... nečega. Ćaooooo...

Ni svetska, ni lokalna kriza, ni nove ekonomske mere naše Vlade ne mogu da umanje entuzijazam ovih ljudi koji kao da se hrane samim planiranjem dočeka i pričom o njemu, pa im nikakva druga vrsta hrane nije ni potrebna. Ne vredi vam ni da pokušavate da izbegnete razgovor, jer u tom slučaju sledi monolog:

- Ej, ćao, kako si? U stvari, vidim da si dobro, nego, da ne okolišam: gde ćeš za Novu godinu?
- Izvini, nisam nešto raspoložen za priču. Imao sam udes pre tri dana, auto mi je sav slupan, moraću da platim čitavo bogatstvo da ga sredim. Ali to ne bi bilo tako strašno da pre dve nedelje nisam ostao bez posla, nakon što me je žena ostavila i pobegla kod onog uzgajivača pilića iz Moštanice. Male.

- E, baš bedak. Ali ne daj se, još si ti mlad, ima vremena za tebe. A ja ću, vidiš, malo u Francusku, na planinu. Nema ništa romantičnije od čaše vina uz kamin, sa voljenom osobom. Nekako mi u Beogradu nema više one atmosfere kao nekada. A ne pada mi na kraj pameti da sedim kod kuće, kao neki penzioner. Prošle godine sam se zeznuo, pa pristao da idem u neki restoran, za samo sto evra, šatro ol-inkluziv. Kad ono, samo pet vrsta mesa, dvanaest vrsta sira i još dvadeset jela. Nigde kavijara, nigde sušija. E, rekao sam sebi, ove godine nema greške – samo najskuplje. Znaš kako kažu, kad si u dilemi, kupi najskuplje. E tako ja! Izvini, moram sad da idem, a ti se javi ako ti nešto zatreba, osim para naravno. Para nemam, nešto sam u krizi ovih poslednjih par meseci...

Bilo kako bilo, Nova godina će svakako doći krajem godine, kao i toliko puta do sada. A vi vidite gde ćete. Mada nije lako odlučiti. Ponude domaćih klubova i restorana su veoma primamljive, ali opet, domaći su. Moskva je nekako previše hladna u ovo doba godine, a Rio je predaleko. Ko da menja tolike letove i putuje hiljadama kilometara samo zbog jedne noći, pa makar i najluđe? Ili da možda ipak ponovo skoknete do Praga? Mada je u Berlinu ekipa. Muke su to - toliko mogućnosti, a samo jedan doček godišnje. Prosto vam ne bih bio u koži. Ja ću i ove godine najverovatnije ostati kod ku... šta kažete, morate da idete? Dobro, vidimo se dogodine! Lep provod želim.