Pande odbijaju saradnju: Ugrožena vrsta za koju nema mnogo nade
Uprkos tome što same pande ne ulažu prevelik napor da opstanu, ljudi, koji redovno uništavaju njihovo prirodno stanište i jedini izvor hrane, ipak imaju dužnost da se iskupe i da pomognu ovim medama.
Ako ste se ikada zapitali zbog čega se ulažu toliki napori i novac u zaštitu pandi, odgovor je jednostavan: Pande odbijaju da sarađuju – što znatno otežava ceo proces zaštite. Uporno jedu pogrešnu hranu, ne žele da se pare i poprilično su loši i nemarni roditelji.
3. Pande jedu pogrešnu hranu
(old_image)
Foto: Beta/AP /Wong Maye-E
Divlja velika panda se hrani gotovo isključivo (99%) bambusom. U zoološkim vrtovima, one jedu prvenstveno bambus, ali pristaju i na šećernu trsku, kašu od pirinča, poseban keks koji se pravi samo za njih, šargarepu, jabuke i slatki krompir.
Problem kod pandi je taj što one uopšte nisu fizički građene da jedu bambus. Njihova tela nisu prilagođena da svare celulozu i zbog toga moraju da jedu tone bambusa (9-20 kg dnevno). Zbog ovakvog (pogrešnog) načina ishrane, pande u divljini jednostavno nemaju dovoljno proteina i energije da se kreću, a pogotovo da se pare.
Pande imaju mesožderski sistem za varenje, a takođe su i klasifikovane kao mesojedi. Imaju snažne zube kao i svaka druga vrsta medveda i u slučaju da im ponestane bambusa, mogu da jedu meso i ribu. Ipak, one jedu isključivo bambus zbog kog više liče na ljenivce nego na svoje ostale strašne rođake – medvede.
Zbog nedostatka energije i pogrešne ishrane, pande su postale neverovatno lenje životinje. Većinu dana provode sedeći ili ležeći na jednom mjestu. Ostatak dana jedu bambus. I kake. I to oko 40 puta dnevno!
2. Pande su nezainteresovane za reprodukciju
(old_image)
Za razliku od svih ostalih živih bića na planeti, pande su potpuno nezainteresovane za reprodukciju. Ustvari, toliko su nezainteresovane da su ljudi primorani da na njima koriste tehniku ‘ispiranja mozga’. Ovo se radi tako što se pande zatvore u kavez i što im se po čitav dan u krug pušta pornografski video u kom se dve pande pare.
Prilikom parenja, mužjak mora prići ženki i ispustiti pravi zvuk. U suprotnom, ženka će shvatiti njegov prilazak kao napad. U divljini, mužjaci se ne trude previše da uopšte priđu ionako nezainteresovanim ženkama, a pogotovo se ne trude da ispuste pravi zvuk.
Ženke pande ovuliraju samo jednom godišnje, u proleće – i to 2 do 3 dana. Ako u tom periodu ne privuku mužjaka, sezona parenja propada. Kako bi motivisali mužjake da ne propuste ovu kratkotrajnu priliku za parenje, ljudi su pandama čak ubrizgavali i vijagru.
1. Pande su loši roditelji
(old_image)
Foto: Beta/AP photo
Ženke pande mogu roditi dvoje mladih, a obično samo jedno preživi jer je majka sposobna da se brine samo o jednoj bebi. Drugo mladunče jednostavno ostavi iza sebe.
Mladunče ostane s majkom do tri godine, što znači da jedna ženka, u najboljem slučaju, može da ima jednu bebu svake tri godine. Zbog ilegalnog lova, gubitka staništa, kao i drugih uzroka smrtnosti, populacija velikih pandi jednostavno vremenski ne može da se oporavi.
Drugi problem sa kojim se pande susreću je taj što su ženke toliko retko skotne da ponekad ni same ne znaju. Nije retkost da se panda okoti u neznanju, pa da se prepadne i jednostavno ubije svoje mladunče. Takođe su zabeleženi slučajevi kada ženka jednostavno sedne na mladunče, a ponekad ga u neznanju uguši i dok spava.
(old_image)
Foto: Beta/ AP photo/ Taipei zoo
Izvor: Pixelizam