Detektivi će proveravti i zloupotrebe bolovanja
Kada vam neko, kad ne gledate, čukne ili očeše kola, do sada ste mogli samo da prijavite N.N. lice policiji i čekate, uglavnom uzalud, da nađu počinioca. Ubuduće, za takve i slične usluge moći ćete da unajmite detektiva, a on će imati pravo uvida u bazu podataka MUP o vozilima. Tako se povećavaju i vaše šanse da naplatite štetu.
Srbija je jedna od devet evropskih zemalja koja, od ove nedelje, ima Zakon o detektivskoj delatnosti. Detektivi će ubuduće dobijati licence i imati legitimacije, koje će, baš kao i policajci, morati da pokažu kad pribavljaju podatke. Uslov da neko postane privatni istražitelj jeste da ima naše državljanstvo i visoko stručno obrazovanje, da je prošao bezbednosnu proveru, da je psihofizički sposoban za taj posao, o čemu svedoči lekarsko uverenje, i da je prošao obuku i položio stručni ispit pred komisijom MUP.
Na obuku ne moraju samo lica koja već imaju pet godina iskustva u policiji, vojsci, bezbednosno-obaveštajnim službama, sudu i tužilaštvu. Detektivske agencije moraće da imaju i dobro obezbeđene prostorije, sa sigurnim sefovima za čuvanje zbirki podataka i evidencija. Njihovi zaposleni imaće pravo na dozvole za nošenje oružja, a moći će da ga upotrebe isključivo u samoodbrani.
Privatni istražitelji moći će da prikupljaju podatke o nestalima ili licima koja beže od zakona, onima koji su njihovom klijentu prouzrokovali štetu ili koji mu prete... Moći će da traže ukradene ili izgubljene predmete - kola, nakit, umetnine... da prikupljaju podatke o uspešnosti poslovanja drugih firmi i preduzetnika, kao i o zaštiti intelektualne i industrijske svojine.
MUP će, objašnjava Trivan, vršiti nadzor nad radom detektivskih agencija: - To je svuda u svetu časna profesija, a mi smo, u mojoj firmi, i pre zakona imali etički kodeks i pravilnik o prijemu, sa uslovima koje neko mora da ispuni: da prođe bezbednosnu proveru, da nije osuđivan, ni pod istragom, da ima visoku stručnu spremu...
Ko sve mora da pruži informacije detektivima i kakve? Zakon je precizan, pa kaže „svaki organ državne uprave, pravno lice koje vodi određene evidencije ili drugi rukovaoci zbirkama podataka“. Znači, policija, poreska uprava, pravosuđe, osiguravajuća društva...
Prilikom prikupljanja tih informacija detektivi ne smeju da remete rad državnih organa, posebno istražnih, moraju da imaju zaključen ugovor s klijentom i da ne postupaju suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.
- Detektive će, recimo, moći da angažuju osiguravajuća društva ili, što je na zapadu čest slučaj, firme da bi proverile da li radnik zloupotrebljava bolovanje. Njihovi dokazi biće od sada verodostojni pred sudom i u krivičnim i u parničnim postupcima - kaže Ranko Vukomanović, vlasnik agencije „Bond“ i predsednik strukovne grupacije pri Privrednoj komori Beograda.
Važnu ulogu istražiteljima daje novi zakonik, po kom stranka u sporu može i sama da pribavlja dokaze, podseća Dragan Trivan, vlasnik agencije „Protekta“ i predsednik strukovne grupacije detektiva u PKS:
- Upravo mi smo insistirali na donošenju zakona i bili uključeni u njegovu izradu. Želeli smo da se uvede red u ovu oblast, i da se cela profesija podigne na određeni nivo. Sa licenciranjem, neke agencije će se ugasiti, a neke pojaviti...
Po njemu, u Srbiji ima tek tridesetak legalnih agencija, a detektive su do sada često brkali sa pripadnicima privatnih obezbeđenja, kojih ima daleko više. Razlog je to što su godinama potpadali pod istu šifru delatnosti.
Izvor: Novosti