Reč stručnjaka: Centralne banke pomažu bogatima
Agresivna monetarne politika i druge mere koje posle krize preduzimaju centralne banke najrazvijenijih i zemalja u razvoju, direktno pomažu bogatim ljudima da još više uvećaju svoju imovinu, na račun sve većeg broja siromašnih, tvrdi Prasad.
On je ocenio, analizirajući rad najvećih svetskih centralnih banaka, da poslednjih godina političari širom sveta ukazuju sve veće poverenje rukovodiocima tih banaka, zahtevajući da usvajaju razne mere za ubrzanje privrednog rasta, stabilizaciju cena i finansijskog tržišta.
"Na taj način se ovlašćenja centralnih banaka značajno povećavaju, dok se političari trude da preuzimaju što manje obaveza, prebacujući odgovornost tako na nosioce monetarne vlasti", ističe Prasad koji je i saradnik poznatog Instituta Brukings.
Prasad smatra da takva uloga centralnih banaka loše utiče na ekonomiju, jer dovodi do neravnomerne raspodele društvenog bogatstva, tako što "bogate čini još bogatijim, a siromašne još siromašnijim".
Tipičan primer negativnog dejstva agresivne postkrizne monetarne politike daje američka centralna banka (Fed) koja je, prema mišljenju Prasada, dovela u minulih pet godina, od kada kriza traje, do naglog raslojavanja u SAD.
To je politika kada se istovremeno donose kratkoročne ekonomske mere, ali i monetarno stimulisanje za podsticanje privredne ekspanzije, što je oslabilo sistem socijalne zašite u SAD i povećalo imovinsku neravnopravnost njenih građana, tvrdi Prasad.
Njegovo mišljenje dele i još neke njegove američke kolege koje tvrde da je "kvantitativno labavljenje" Feda i slične mere u drugim državama, pomoglo vladama da prežive, ali je istovremeno razorilo penzione i neke druge fondove običnih građana koji na taj način štede svoj novac.
Glavna žrtva "nepromišljene monetarne politike" su građani manje razvijenih zemalja koji uopšte nisu zaštićenih i od "bočnih udara" nove politike centralnih banaka i zbog toga primaju na sebe glavni udar takvih mera, konstatuje Prasad, a prenosi portal Finmarket.
Uprkos svim merama koje su vlade i monetarne vlasti preduzimale, kriza je uticala na drastično urušavanje javnih finansija u mnogim zemljama, a dokaz tome je i činjenica da su globalni javni dugovi uvećani u poslednjoj godini protekle decenije na oko 34 biliona (hiljade milijardi) dolara, dok će prema predviđaju profesora Prasada polovinom ove decenije narasti na 48 biliona dolara.
Izvor: B92