Naučnici dekodirali dosad najstariji ljudski DNK
Ovim dostignućem je prošireno znanje o ljudskoj genetici za oko 300.000 godina, navode naučnici, dodajući da je odiseja ljudske evolucije bila daleko komplikovanija nego što se mislilo.
Kost je otkrivena na arheološkom nalazištu Atapuerka, na severu Španije, na mestu Sima de los Huesos (Jama sa kostima) za koje se pretpostavlja da je bilo groblje.
"Sada možemo da proučavamo DNK ljudskih predaka koji su stari stotinama hiljada godina", kazao je Svante Pabo, direktor Instituta Maks Plank za evolutivnu antropologiju u Lajpcigu, u Nemačkoj i jedan od autora studije objavljene u časopisu "Nature".
Prethodna najstarija DNK sekvenca hominina - izraz koji označava ljude i njihove pretke, pripadala je devojčici koja je živela pre oko 80.000 godina i pripadala misterioznoj azijskoj grupi, poznatoj pod imenom Denisovci.
Kako prenosi AFP, Sima de los Huesos predstavlja najveću svetsku koncentraciju fosila hominina iz perioda pleistocena, pre 700.000 do 100.000 godina. Do sada je iz tog nalazišta iskopano 28 skeleta.
Pronadjeni fosili su prvobitno pripisani Homo heidelbergensisu, prethodniku Homo sapiensa i njegovog rođaka, Neandertalca.
Pabo i njegov tim su očekivali da će analiza DNK pokazati da su imali zajedničkog pretka sa Neandertalcima. To se, međutim, nije dogodilo.
Naučnici su uzeli dva grama koštanog praha sa butne kosti i sekvencirali genom mitohondrijalnog DNK (mtDNK) koji se prenosi majčinom linijom.
Zatim su rezultat uporedili sa genomom modernog čoveka, majmuna, Neandertalaca i Denisovaca.
Bili su iznenadjeni kada su otkrili da su španski hominini zaptravo bili u bližem srodstvu sa geografski udaljenim Denisovcima nego Neandertalcima sa kojima imaju morfološke sličnosti, kazao je koautor studije Matijas Mejer.
"Neočekivani rezultati ukazuju na kompleksnost evolucije Neandertalaca i modernog čoveka", naveo je Huan-Luis Arsuaga, direktor Centra za istraživanje ljudske evolucije i ponašanja u Madridu.
Izvor: B92